Page 19 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

iza smrti, i u kaplje krvi kuje isceljuju: nego i oni najviše veruju u telo, i njihovo rođeno

telo za njih je stvar po sebi. Ali za njih je ono bolesna stvar: i rado bi iskočili iz kože.
Stoga osluškuju da li će čuti gdegod kakvog zapovednika smrti, a sami propovedaju o

životima posle smrti. Bolje vi slušajte, braćo moja, glas zdravoga tela: to je pošteniji i
praviji glas. Poštenije govori zdravo telo, i jasnije, telo savršeno i uspravno: a ono kaže,

da zemlja,ima smisla. – Tako je govorio Zaratustra.

O prezriteljima tela

Prezriteljima tela hoću da kažem šta mislim. Ne ištem da okrenu s učenjem i s
poučavanjem, već samo da se odreknu svoga tela – te tako zaćute. »Telo sam i duša« –

kaže dete. I što ne bismo govorili kao deca? Ali onaj koji je progledao, koji zna nešto,
kaže: telo sam i samo telo, i ništa druga sem toga; a duša je samo reč za nešto na telu.

Telo je jedan veliki um, jedinstvo u množini, rat i mir, stado i pastir. Pa i taj tvoj mali um,

brate, koji ti nazivaš »duhom«, nije drugo do oruđe tvoga tela, malo oruđe i igračka tvoga
velikog uma. »Ja« kažeš ti za sebe, i gord si na tu reč. Ali veći su – što ti nećeš da veruješ

– tvoje telo i njegov veliki um: taj ne govori Ja, nego tvori Ja. Što čulo oseti, što duh

pozna, u tome nikad nema krajnje tačke. A čulo i duh hteli bi da te obmanu da su oni
krajnja tačka svega: toliko su tašti oni. Oruđe su, i igračka su čulo i duh: iza njih leži tek

tvoja suština. Ta suština i gleda i očima čula, i osluškuje i ušima duha. Jednako osluškuje
suština i gleda: upoređuje, savlađuje, osvaja, razorava. Ona vlada, i njoj je i Ja podložno.

Za tvojim mislima i osećajima, brate moj, stoji silan gospodar, neznan mudrac – taj se
zove sopstvenost. U tvom telu stanuje on, tvoje je telo on. Više je pameti u tvome telu,

nego u svoj tvojoj mudrosti. I da li ko i zna, čega radi će tvome telu ta tvoja najveća

mudrost? Tvoja se sopstvenost smeje tvome Ja i njegovim oholim skokovima. »Šta su mi
ti skokovi i. letovi misli? kaže ona sebi. Zaobilazni put k mojoj svrsi. Ja sam ta koja

vodim na uzici Ja i koja ga nadahnjujem pojmovima.« Sopstvenost kaže čoveku: Sad
oseti bol. I njegovo ga Ja oseti, i bolujući premišlja kaku će ga preboleti – radi toga je

potrebno da čovek ume misliti. Sopstvenost kaže: Sad oseti radost. Ja je oseti, i radujući
se premišlja kako bi se još često radovalo – i radi toga je potrebno da čovek ume misliti.

Prezriteljima tela hoću da kažem još nešto. Oni preziru zato što poštuju. Šta je to, što je