Page 16 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

preljube? Da li ću poželeti devojku bližnjega svoga? Sve se to ne bi slagalo s dobrim

snom. Pa čak kad se i imaju sve vrline, treba još jedne umeti: i same vrline poslati u
dobar čas da spavaju. Da se ne bi među sobom svadile, gizdave ženice! I to zbog tebe,

nesrećniče! Mir s Bogom i sa susedom: to traži dobar san. I mir čak još i sa susedovim
đavolom! Jer će inače noću tumarati po tvojoj kući. Čast vlasti i poslušnost, pa i nakrivo

nasađenoj vlasti! Tako to ište dobar san. Šta ja mogu zato, što vlast rado ide na krivim

nogama? Za onog ću uvek reći da je najbolji pastir, koji svoju ovcu tera na najzeleniju
livadu: tako se to slaže sa dobrim snom. Neću mnogo počasti, niti velika blaga: to

raspaljuje žuč. Ali rđavo se spava bez dobra imena i malog blaga. Više volim malo
društvo nego društvo zlih: ali treba da ga ima i da ga nestane u dobar čas. Tako se to slaže

s dobrim snom. Mnogo mi se svide i oni koji su nišči duhom: oni san lakšim čine.

Blaženi su oni, naročito kad im se uvek daje za pravo. U tome protiče dan onome koji je
pun vrlina. A kad dode noć, tad se dobro čuvam da ne zovem san! On neće da ga zovu,

san koji je gospodar vrlina! Nego premišljam, šta sam preko dana radio i mislio.
Prežvaćući pitam se, strpljivo kao kakva krava: koji su bili deset tvojih savlađivanja? I

koji su bili deset pomirenja i deset istina i deset smehova, kojima si se naslađivao u srcu
svom? Premišljajući o tom, i ljuljuškan od četrdeset misli, prepadne me odjedared san,

nezvani gost, gospodar vrlina. San zakuca na moje oko: i ono oteža. San dodirne moje

usne: i one ostanu otvorene. Odista, u mekoj obući prilazi k meni, najmiliji od svih
kradljivaca, i ukrade mi moje misli: i stojim tad nem kao ovaj sto. Ali ne stojim tad više

dugo: i već sam legao. – Kad je Zaratustra čuo mudraca ovako besediti smejao se u sebi:
jer je njemu u taj mah svanulo nešto pred očima. I on ovako poče govoriti u svom srcu:

Ludak je ovaj mudrac sa svojih četrdeset misli: ali držim, da se dobro razume u spavanje.
Srećan je već i ko boravi blizu ovoga mudraca! Jer takav je san zarazan, i zaražuje šak i

kroz debeo zid. I sama njegova govornica ima čari. Nisu uzalud sedeli mladići pred

propovednikom vrline. Njegova je sva mudrost: ostati budan, da bi se dobro spavalo. I
odista, kad život ne bi imao smisla i kad bih se morao privoleti besmislu, onda bi bio ovo

i meni besmisao kojemu bih se najlakše privoleo. Sad mi je jasno, šta su pre svega nekad

hteli kad su tražili učitelje vrline. Hteli su dobra sna, a uza nj još i uspavljivih vrlina. Svi
su ti hvaljeni mudraci sa govornica gledali mudrost u spavanju bez snova: oni nisu znali

za bolji smisao života. I danas zacelo ima još više njih koji su kao ovaj propovednik