Page 203 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

li on stvorio svet po svome podobiju, to jest, što je moglo biti glupljim? – A magarac

odvikivaše, I-ja. Ti hodiš pravim i krivim putevima; slabo te se tiče, šta nama ljudima
izgleda pravo šta krivo. Tvoje je carstvo s one strane dobra i zla. U tome je tvoja

nevinost, što ne znaš šta je to nevinost. – A magarac odvikivaše, I-ja. Pogle samo kako
nikoga ne guraš od sebe, ni prosjaka, ni kraljeve. Puštaš decu da dolaze k tebi, a kad te

opaki dečaci draže, ti kažeš jednostavno I-ja. – A magarac odvikivaše, I-ja. Ti voliš

magarice i sveže smokve, ti jedeš što dohvatiš. I boca te zagolica u srcu, ako si baš
gladan. U tome leži mudrost jednoga boga. – A magarac odvikivaše, I-ja.

Magareća slava

1.

Ali, kod toga se mesta litanije Zaratustra nije mogao više uzdržati, nego viknu i
sâm I-ja, još glasnije nago magarac, i skoči posred svojih pomahnitalih gostiju. »Ta šta to

radite, vi deco od ljudi? povika, dižući bogomoljce silom sa zemlje. Teško vama, da vas

još ko vidi osim Zaratustre: Svaki bi mislio da ste vi sa novom verom svojom najgori
hulitelji, i najluđi od svih starih žena! Pa i ti sam, ti stari papo, zar to priliči tebi, da ovako

obožavaš magarca kao boga?« – »O Zaratustra, oprosti, odgovori papa, ali što se boga

tiče,i u,tome sam ja prosvećeniji od tebe. A tako i treba da bude. Bolje je obožavati boga
u ovom obliku, nego ni u kojem obliku! Promisli malo ovu izreku, pa ćeš brzo doći do

toga da u ovakvoj izreci ima mudrosti. Onaj koji je rekao 'bog je duh' – taj je na zemlji
učinio dosad najveći korak i skok ka bezverju: takva se reč na zemlji ne daje lako

popraviti! Staro moje srce skače i skakuće, zato što na zemlji ima još nešto što se može
obožavati. Oprosti zato, o Zaratustra, jednom starom pobožnom papskom srcu! « – »Pa ti,

reče Zaratustra putniku i senki, ti kažeš i misliš da si slobodan duh? A evo se klanjaš i

služiš kumirima i popovima? Gore je, zaista ti kažem, to što radiš ovde nego ono što si
radio među onim tvojim opakim crnpurastim devojkama, ti opaki novi bogomoljče!« »Da

gore, odgovori putnik i sen, imaš pravo: ali šta ja tu mogu! Stari je bog opet živ, o
Zaratustra, ma šta ti govorio. Svemu je kriv najružniji čovek: on ga je probudio u nov

život. A to što kaže da ga je on nekad ubio: smrt kod bogova, uvek je predrasuda.« – »Pa