Page 198 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 198

željice i misli, –

                                                          opkoljen vama,
                                                         vi neme, vidovite

                                                           device-mačke,
                                                          Dudu i Zulejka,

                                                   – obsvingljen, da natrpam sve

                                                       što osećam u jednu reč:
                                                (nek bog oprosti greh protiv jezika!)

                                                  – sedim tu, udišem najbolji zrak,
                                                         odista, rajski zrak,

                                                 zrak čist i svetao, zlatom prošaran,

                                                         najbolji što je ikad
                                                           s meseca pao –

                                                           bilo slučajno,
                                                           bilo iz obesti?

                                                   kao što stoji u starim pričama.
                                                         Al', sumnjalica ja,

                                                  ja sumnjam, naravno, jer dolazim

                                                             iz Evrope,
                                                       koja u sve sumnja, više

                                                   nego sve ostarije ženice skupa.
                                                      Neka bi je popravio Bog!

                                                               Amin!


                                                        Pijući najbolji zrak,

                                                      s nozdrvama nabubrelim
                                                            kao pehari,

                                                  bez budućnosti, i bez uspomena

                                                             sedim tu,
                                                         dražesna družice,

                                                          i gledam palmu,
   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202   203