Page 15 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 15

za novo stvaranje – to može snaga lavova. Da bi stvorio sebi slobodu i jedno sveto Ne i

                   pred dužnošću: za to je, braćo moja, potreban lav. Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti
                   – to je najstrašnije prisvajanje za duh voljan da nosi i duh bogobojažljivi. Zaista vam

                   kažem, to je za nj grabljenje i posao grabljive zveri. Nekad je on, kao nešto što mu je
                   najsvetije, voleo ono »ti treba da«: a sad treba taštine i samovolje da nade i u onom što je

                   najsvetije, da bi ugrabio sebi slobode  od onoga što voli: lav je potreban za takvo

                   grabljenje. Ali recite mi, braćo moja, šta je to još što može dete a što ni lav nije mogao?
                   Što to mora grabeći lav da se pretvori još i u dete? Nevinost je dete i zaborav, jedno

                   počinjanje snova, jedna igra, jedan točak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno
                   sveto Da. Jeste, za igru stvaranja braćo moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju

                   hoće sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni. Otkrio sam vam tri preobražaja

                   duha: kako se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete. –


                   Tako je govorio Zaratustra. A tada se nalazio u gradu koji se zove: Šarena krava.



                                             O propovedaonicama vrline



                          Hvalili su pred Zaratustrom jednog mudraca, kako ume lepo da govori o snu i o

                   vrlini: mnogo ga, rekoše, poštuju i nagrađuju za to, i svi mladi ljudi sede pred njegovom

                   govornicom. Zaratustra ode k njemu, i sa svim mladim ljudima seđaše pred njegovom
                   govornicom. A ovako govoraše mudrac:  Čast snu i stid pred njim! To pre svega! I

                   sklanjajte se s puta svima koji rđavo spavaju i noću bdiju! Stidljiv je čak i lopov pred
                   snom: uvek se krade tiho kroz noć. Ali bestidan je stražar noćni, i bestidno nosi svoj rog.

                   Nije mala veština spavati: jer ceo dan zatim treba provesti budan. Treba deset puta na dan

                   da se sam savladaš: to stvara dobar umor, i to je mak za dušu. Deset puta treba da se
                   ponovo izmiriš sa samim sobom, jer savlađivanje je gorčina, i rđavo spava onaj koji se

                   nije izmirio sa sobom. Deset istina treba da nađeš na dan; inače ćeš tražiti istinu još i
                   noću, jer je tvoja duša ostala gladna. Deset puta na dan treba da se smeješ i da budeš

                   veseo: inače ti noću ne da mira želudac, taj otac nevolje. Malo njih to znaju: ali, treba

                   imati sve vrline da bi se moglo dobro spavati. Da li ću se krivo zakleti? Da li ću činiti
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20