Page 15 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 15
za novo stvaranje – to može snaga lavova. Da bi stvorio sebi slobodu i jedno sveto Ne i
pred dužnošću: za to je, braćo moja, potreban lav. Prisvajati sebi pravo na nove vrednosti
– to je najstrašnije prisvajanje za duh voljan da nosi i duh bogobojažljivi. Zaista vam
kažem, to je za nj grabljenje i posao grabljive zveri. Nekad je on, kao nešto što mu je
najsvetije, voleo ono »ti treba da«: a sad treba taštine i samovolje da nade i u onom što je
najsvetije, da bi ugrabio sebi slobode od onoga što voli: lav je potreban za takvo
grabljenje. Ali recite mi, braćo moja, šta je to još što može dete a što ni lav nije mogao?
Što to mora grabeći lav da se pretvori još i u dete? Nevinost je dete i zaborav, jedno
počinjanje snova, jedna igra, jedan točak koji se iz sebe kotrlja, jedan prvi kret, jedno
sveto Da. Jeste, za igru stvaranja braćo moja, potrebno je jedno sveto Da: jer svoju volju
hoće sad duh, svoj svet osvaja sebi za-svet-izgubljeni. Otkrio sam vam tri preobražaja
duha: kako se duh pretvorio u kamilu, a kamila u lava, i naposletku lav u dete. –
Tako je govorio Zaratustra. A tada se nalazio u gradu koji se zove: Šarena krava.
O propovedaonicama vrline
Hvalili su pred Zaratustrom jednog mudraca, kako ume lepo da govori o snu i o
vrlini: mnogo ga, rekoše, poštuju i nagrađuju za to, i svi mladi ljudi sede pred njegovom
govornicom. Zaratustra ode k njemu, i sa svim mladim ljudima seđaše pred njegovom
govornicom. A ovako govoraše mudrac: Čast snu i stid pred njim! To pre svega! I
sklanjajte se s puta svima koji rđavo spavaju i noću bdiju! Stidljiv je čak i lopov pred
snom: uvek se krade tiho kroz noć. Ali bestidan je stražar noćni, i bestidno nosi svoj rog.
Nije mala veština spavati: jer ceo dan zatim treba provesti budan. Treba deset puta na dan
da se sam savladaš: to stvara dobar umor, i to je mak za dušu. Deset puta treba da se
ponovo izmiriš sa samim sobom, jer savlađivanje je gorčina, i rđavo spava onaj koji se
nije izmirio sa sobom. Deset istina treba da nađeš na dan; inače ćeš tražiti istinu još i
noću, jer je tvoja duša ostala gladna. Deset puta na dan treba da se smeješ i da budeš
veseo: inače ti noću ne da mira želudac, taj otac nevolje. Malo njih to znaju: ali, treba
imati sve vrline da bi se moglo dobro spavati. Da li ću se krivo zakleti? Da li ću činiti