Page 196 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

2.

Pustinja se širi: avaj onome, ko pustinje u grudima skriva.

– Ha! svečano!
odista svečano!

dostojan početak!

afrikanski svečano!
I lava dostojno,

a i kakvog moralnog drekavca –
– ali ništa za vas,

dražesne družice,
kraj čijih je nogu

meni, prvi put,

Evropljaninu pod palmom,
sedeti dopušteno. Selah.

Čudno odista!
Evo me gde sedim

blizu pustinje, a ipak
u isti mah udaljen od nje,

i još ni u čem pust:
to jest, progutala me

ova majušna oaza: –

– ona baš zinula beše,
zinula ustima slatkim,

o ta mirisna ustašca! : –
ja u njih padoh,

propadoh, skroz – među vas,
dražesne družice! Selah.