Page 197 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 197

Slava onome kitu,

                                                         ako je ovako gosta
                                                      ugostio svog! – vi znate

                                                    šta misli tim učenost moja? –
                                                         slava trbuhu onom

                                                             ako, ovako

                                                        kao ovaj trbuh, oaza
                                                   dražesna beše: u što sumnjam,

                                                      – jer dolazim iz Evrope,
                                                       koja u sve sumnja, više

                                                   nego sve ostarije ženice skupa.

                                                      Neka bi je popravio Bog!
                                                               Amin!


                                                         Evo me gde sedim

                                                       u ovoj majušnoj oazi,
                                                        kao urma – zagasita,

                                                       šećerna, zlatna, žudna

                                                        ustašca devojačkih,
                                                        više još devičanskih

                                                       ledenih, snežnih, oštrih
                                                         sekutića: za njima

                                                gine srce svim toplim urmama. Selah.


                                                         Kao to voće s juga,

                                                         tako, sasvim tako
                                                       ležim ja sad, oko mene

                                                          bumbarćići leću,

                                                          i njuše i njišu se,
                                                        i s njima još manje,

                                                          još luđe, i grešne
   192   193   194   195   196   197   198   199   200   201   202