Page 152 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

da smo: takvoga smo varanja najzad siti, ogadilo nam se. Pošli smo da se sklonimo od

ološa, od svih onih drekavaca i piskaračkih upljuvaka, od onog ćiftinskog smrada, od
sveg što za klasom strada, od gadnoga zadaha : – pfuj, živeti posred pučine, – pfuj,

posred pučine izgledati prvi! Ah, gad! gad! gad! Šta je stalo još do nas kraljeva!« –
»Tvoja te stara bolest spopada, jadni brate moj. Ali priberi se, znaš da neko sluša šta

govorimo.« Smesta se diže Zaratustra, koji beše otvorio i uši i oči da čuje ovakve govore,

izađe iz svog skloništa, priđe kraljevima, i progovori: »Onaj koji sluša šta gavorite, koji
rado sluša šta govorite, vi kraljevi, zove se Zaratustra. Ja sam Zaratustra, koji je nekad

govorio: »Šta je stalo još do kraljeva!« Oprostite mi, zaradovao sam se kad vas čuh gde
međusobom govorite: »Šta je stalo do nas kraljeva!« A ovo je ovde moje carstvo i moje

gospodstvo: »šta to vi tražite u mome carstvu? Ili ste možda vi našli uz put ono što ja

tražim. a to je, višeg čoveka.« Kada to začuše kraljevi, udariše se u grudi i rekoše u jedan
glas: »Mi smo prozreni!« Mačem ove reči prosekao si duše naše najgušću pomrčinu. Ti si

otkrio nevolju našu, jer pogle! i mi smo pošli da bismo našli višeg čoveka – – čoveka koji
je viši od nas: iako smo mi kraljevi. Njemu hoćemo da privedemo ovoga magarca. Jer

najviši čovek treba da bude i najviši gospodar na zemlji. Nema veće nesreće u celoj
ljudskoj sudbini, do kad moćni na ovoj zemlji nisu ujedno i prvi među ljudima. Usled

taga sve pastaje lažno i izopačeno i naopako. A šta tek da se kaže, kad su oni poslednji

među ljudima, i više životinje nego ljudi: tada sve više skače cena pučini, i najzad čak
vrlina pučine progovara: »vidi, ja sam jedina vrlina!« – Šta to čuh? odgovori Zaratustra;

kolika mudrost kod kraljeva! Ja sam ushićen, i, zaista vam kažem, dobio sam volju, da
načinim na to stih: – – dabogme, stih koji neće biti za svačije uši. Odavna sam se već

odvikao da imam obzira spram drugih ušiju. Dobro dakle! čujte!
(Ali u taj mah, dogodi se da i magarac dođe do reči: razgovetno i zlovoljno reče

on: J-a).

Prvoga leta po rođenju Spasa,
Sibila pjana bez vina zavapi iz glasa:

»Jaoj nama, jao!

»Još nikad nije tako nisko pao
»Svet! Rim posta kurva, i kurvinski stan,

»Car rimski – zver, a Žid – Gospod sâm!«