Page 150 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 150
skrivene, ali majdane sreće i riznice, i nove zlatne izvore sreće, ne bi našao. Sreće – otkud
sreće kod ovakvih zakopanih usamljenika! Treba li da pođem tražiti još poslednju sreću
na blaženom ostrvlju, i daleko među zaboravljenim morima? Ali, sve je isto, ništa se ne
isplaćuje, ne pomaže nikakvo traženje, nema već više ni blaženog ostrvlja! « – – Tako je
uzdisao pretskazivač; ali pri poslednjem uzdahu njegovu, Zaratustra se opet razvedri i
oseti pun pouzdanja, kao neko koji iz dubokog ambisa izađe na svetlost sunčevu. »Ne!
Ne! I po treći put ne! uzviknu snažnim glasom, i pogladi bradu svoju. – Ja to bolje znam!
Ima još blaženog ostrvlja! O tome ti ćuti, plačljivi žalopevče! Prestani o tome da pljuskaš,
ti kišni oblače pred podne! Zar nisam evo već sav mokar od tvoje turobnosti, i pokisao
kao pas? Sad ću da se stresem i da pobegnem od tebe, da bih se opet osušio: nemoj se
tome čuditi! Izgledam ti neučtiv? Ali ovo je ovde moje dvorište. A što se tiče tvoga višeg
čoveka: neka bude! potražiću ga još ovoga časa u onim šumama: jer otud dopiraše povik
njegov. Možda je navalila na nj kakva divlja zver. On je na mome domahu: neću da mu
se tu što desi! A zaista ti kažem, kod mene ima mnogo divljih zverova.« – Rekavši to,
htede Zaratustra da pođe. Tada progovori pretskazivač: »O Zaratustra, ti si prepredenjak!
Znam šta hoćeš: hteo bi da me skineš s vrata! Milije ti je još, da juriš po šumama i goniš
divlje zverove! Ali šta ti to pomaže? Uveče ćeš me opet imati pred sobom, sedeću u
tvojoj rođenoj pećini, strpljivo i teško kao kakav panj – i čekaću na tebe!« »Neka bude!
odvrati glasno Zaratustra odlazeći: i što je moje u pećini mojoj, to je i tvoje, gosta
mojega! A nađeš li u njoj još meda, drži samo! nategni i poliži ga sveg, ti gunđavi
međedu,,da bi nasladio dušu svoju! Jer večeras treba da budemo oboje dobre volje, –
dobre volje i puni radosti što je ovaj dan prošao! A ti sâm treba da igraš kao méda moj uz
moju pesmu. Ne veruješ? Klimaš glavom? Dobro dakle! Zdravo da si! Matori medvedu!
Ali ti kažem, i ja – – sam pretskazivač.«
Tako je govorio Zaratustra.
