Page 153 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra
P. 153
2.
Tim stihovima Zaratustrinim naslađivahu se kraljevi; a kralj od desna progovori i
reče: »o Zaratustra, kako smo dobro učinili što smo pošli da tebe vidimo! Jer dušmani
tvoji pokazaše nam lik tvoj u svom ogledalu: iz njega si gledao s iskeženim licem
đavoljim, i podrugljivo: tako da smo se tebe bojali Ali to ne pomaže! Ti bi nas uvek
iznova ubô u uvo i u srce svojim izrekama. Tako da najzad rekosmo: šta nas se tiče kakav
izgleda! Moramo ga čuti, njega koji uči: 'treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove,
i to više kratki mir nego dugi mir!' Nikad niko nije izgovorio ovako ratoborne reči:'Šta je
dobro? Dobro je biti hrabar. Dobar rat osveštava svaku stvar.' O Zaratustra, krv naših
otaca prostrujala je pri takvim rečima kroz telo naše: to je bilo kao da proleće progovara
buradima starog vina. Kad su se ukrštali mačevi kao guje krvlju poprskane, tada su očevi
naši voleli što žive; sunce svakog primirja izgledaše im nejako i mlako, a dug mir
oblivaše stidom. Kako su uzdisali, očevi naši, gledajući gde po zidovima rđaju svetli
mačevi! Žedni behu rata i jedni i drugi. Jer mač bi da pije krv, i blista se od žudi.« – –
Dok su kraljevi govorili živo tako, i ćeretali o sreći otaca svojih, spopade Zaratustru ne
mala želja da se podsmehne živosti njihovoj: jer očevidno behu to vrlo miroljubivi
kraljevi što ih tu gledaše pred sobom kraljevi sa starim i finim crtama na licu. Ali se
uzdrža. »Dobro dakle! reče, eno onamo vodi put, onde je pećina Zaratustrina; a ovaj dan
danas imaće dugo veče! Ali sad me jedan povik za pomoć hitno zove, te vas moram
ostaviti. Biće čast za moju pećinu ako kraljevi hoće da sede u njoj i da čekaju: ali,
dabogme, moraćete dugo čekati! Nego šta to mari! Gde se može danas bolje navići na
čekanje nego na dvorovima? I sva vrlina kraljeva, što im još preostade, – zar se ne zove
danas: umeti čekati?«
Tako je govorio Zaratustra.
Pijavica
I Zaratustra iđaše zamišljeno dalje i dublje, kroz šume i mimo močvarnih
zemljišta; ali kao što se dešava svakom koji premišlja o teškim stvarima, tako i on nagazi