Page 153 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

2.

Tim stihovima Zaratustrinim naslađivahu se kraljevi; a kralj od desna progovori i
reče: »o Zaratustra, kako smo dobro učinili što smo pošli da tebe vidimo! Jer dušmani

tvoji pokazaše nam lik tvoj u svom ogledalu: iz njega si gledao s iskeženim licem
đavoljim, i podrugljivo: tako da smo se tebe bojali Ali to ne pomaže! Ti bi nas uvek

iznova ubô u uvo i u srce svojim izrekama. Tako da najzad rekosmo: šta nas se tiče kakav

izgleda! Moramo ga čuti, njega koji uči: 'treba da volite mir kao sredstvo za nove ratove,
i to više kratki mir nego dugi mir!' Nikad niko nije izgovorio ovako ratoborne reči:'Šta je

dobro? Dobro je biti hrabar. Dobar rat osveštava svaku stvar.' O Zaratustra, krv naših
otaca prostrujala je pri takvim rečima kroz telo naše: to je bilo kao da proleće progovara

buradima starog vina. Kad su se ukrštali mačevi kao guje krvlju poprskane, tada su očevi
naši voleli što žive; sunce svakog primirja izgledaše im nejako i mlako, a dug mir

oblivaše stidom. Kako su uzdisali, očevi naši, gledajući gde po zidovima rđaju svetli

mačevi! Žedni behu rata i jedni i drugi. Jer mač bi da pije krv, i blista se od žudi.« – –
Dok su kraljevi govorili živo tako, i ćeretali o sreći otaca svojih, spopade Zaratustru ne

mala želja da se podsmehne živosti njihovoj: jer očevidno behu to vrlo miroljubivi

kraljevi što ih tu gledaše pred sobom kraljevi sa starim i finim crtama na licu. Ali se
uzdrža. »Dobro dakle! reče, eno onamo vodi put, onde je pećina Zaratustrina; a ovaj dan

danas imaće dugo veče! Ali sad me jedan povik za pomoć hitno zove, te vas moram
ostaviti. Biće čast za moju pećinu ako kraljevi hoće da sede u njoj i da čekaju: ali,

dabogme, moraćete dugo čekati! Nego šta to mari! Gde se može danas bolje navići na
čekanje nego na dvorovima? I sva vrlina kraljeva, što im još preostade, – zar se ne zove

danas: umeti čekati?«

Tako je govorio Zaratustra.

Pijavica

I Zaratustra iđaše zamišljeno dalje i dublje, kroz šume i mimo močvarnih

zemljišta; ali kao što se dešava svakom koji premišlja o teškim stvarima, tako i on nagazi