Page 146 - Friedrich Nietzsche - Tako je govorio Zaratustra

Ah, gde su na svetu činjene veće ludosti nego među milosnima? I šta je na svetu

zadavalo više patnje nego ludost milosnima? Teško svima koji imaju ljubavi, ako nemaju
još i visine koja nadvisuje njihovu samilost! Ovako mi jednom govoraše đavo: »i Bog

ima svoj pakao: to je ljubav njegova prema ljudima«. A nedavno, čuh ga gde reče ovo:
»Bog je mrtav; Bog je umro od svoje samilosti prema ljudima«.

Tako je govorio Zaratustra II

Žrtva od meda

– I opet prolažahu meseci i godine preko Zaratustrine duše, a on se na to ne

osvrtaše; ali mu kosa osede. Jednoga dana, dok je sedeo na jednom kamenu pred svojom
pećinom, i tiho gledao u daljinu – a otud se baš izgleda na more, preko izvijenih provalija

–, obilažahu njegove zveri zamišljene oko njega, i najzad stadoše pred njega. »O

Zaratustra, rekoše, da li ti to izgledaš sreću svoju?« – »Šta je stalo do sreće, odgovori on,
odavno već ne težim ja za srećom, nego težim za delom svojim.« – »O Zaratustra,

progovoriše ponovo zveri, ti to kažeš kao neko koji pliva u izobilju dobroga. Zar ne ležiš

ti posred nebesnog plavetnila jezera od sreće?« – »Šaljivci jedni, odgovori Zaratustra
smešeći se, dobro li izabraste poređenje! Ali vi dobro znate da je moja sreća teška, a ne

kao kolebljivi talas vodeni: potiskuje me a ne miče se od mene, i pritiskuje me kao
istopljena smola.« – Na to obilažahu opet zveri zamišljene oko njega, i stadoše tad

ponovo pred njega. »O Zaratustra, rekoše, otuda dakle postaješ sâm ti sve žući i zagasitiji,
iako tvoja kosa počinje da sedi i dobija izgled lana? Ta pogle samo, ti si seo posred smole

svoje!« – »Šta to kažete, zveri moje, reče Zaratustra i smejaše se, odista, grešio sam dušu

govoreći o smoli. Kao sa mnom sad, tako je sa svakim plodom kad sazre. To je med u
žilama mojim što čini krv moju gušćom i dušu moju tišom.« – »Biće da je tako, o

Zaratustra, odgovoriše zveri priljubljujući se uza nj; ali ne bi li se danas popeo na koje
visoko brdo? Zrak je čist, i danas se može videti od sveta više nego ikad.« – »Dobro,

zveri moje, odgovori on, vaš je savet izvrstan i govori mi iz duše; hoću da se popnem
danas na kakvo visoko brdo! Ali pobrinite se, da mi tamo bude pri ruci meda, žutog i

belog, slatka, ledena i sveža zlatnog meda iz saća. Jer znajte, hoću gore da prinesem žrtvu