Page 74 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 74
Da bi se shvatio domašaj ovog zakonskog teksta ne treba se
zadržavati samo na očevidnom, a to je da u izdaju spada i prelazak
preko granice i da se za nju ne kažnjava samo krivac, već i oni
članovi njegove porodice i domaćinstva koji nisu imali nikakvog
udela u bekstvu, pa čak ni znali za njega. Ne. S obzirom, da je izdaja
neodređena, a bekstvo samo primer, moglo se desiti, i dešavalo se,
da se pod njom podrazumevaju isto tako neočekivane stvari kao
što je prelazak granice i da sobom nose isto tako teške kazne.
Slične posledice imao je i stav IV:
Pružanje pomoći, bilo na koji način, onom delu među-
narodne buržoazije koji se, ne priznajući jednaka prava
komunističkog sistema koji će zameniti kapitalistički, trudi
da ga svrgne, kao i grupama i organizacijama, koje su pod
uticajem ili neposredno organizovane od strane te bur-
žoazije u delatnosti neprijateljskoj prema SSSR povlači za
sobom: lišenje slobode od najmanje tri godine i potpunu ili
delimičnu konfiskaciju imovine, što će se u posebno teškim
okolnostima povećati na najvišu meru društvene zaštite –
smrt streljanjem...
Sličnu opasnost nosilo je sobom i “održavanje odnosa u kontra-
revolucionarnom cilju s... individualnim predstavnicima stranih
država” (st. III). U praksi je svaki razgovor sa stranim diplomatom
bio opasan, jer je bilo vrlo teško dokazati da nije imao kontrare-
volucionarni cilj a kontakt sa drugim strancima onemogućen, jer
su se oni, čak i kad su bili komunisti koji žive u SSSR, mogli lako
ispiliti u pripadnike grupe pod uticajem buržoazije. To što je u
zakoniku reč samo o “jednom delu” buržoazije nije nikako moglo
biti ograničenje jer je svakako bilo malo pripadnika građanske
klase spremnih da se slože s tim da će komunizam neminovno
smeniti kapitalizam. Život ljudi je, dakle, zavisio od interpretacije
reči koje se koriste u naučnim delima, filozofskim raspravama i
političkim pamfletima, ali ne u zakonskim tekstovima.
Pored ostalih krivičnih dela, naznačenih u ovom članu – omni-
busu, smrtnu kaznu zasluživala je i sabotaža, koja je određena kao
namerno neispunjavanje postavljenih dužnosti ili namerno
nepažljivo izvršavanje tih dužnosti s ciljem da se oslabe
vlast vlade i funkcionisanje državnog aparata.
74