Page 69 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

ve, bira zaposlenje od koga zavisi egzistencija. Staljinistički period
u SSSR imao je takva obeležja. Pripadnici kolhoza, na primer, nisu
imali lične karte, što znači da nisu raspolagali dokumentima da
privremeno napuste ni svoje selo, a kamoli da potraže van njega
trajno prebivalište. Istovremeno, izbor posla bio je strogo regle-
mentisan, tako da je napuštanje radnog mesta bilo teško kažnjivo
krivično delo.

zAkONITOST
Stav 1. člana 15. Pakta o građanskim i političkim pravima, jedan od
onih koji se ni pod kojim uslovima ne mogu staviti van snage, glasi:

Niko se ne može smatrati krivim za krivično delo zbog či-
njenja ili nečinjenja koji u trenutku kada su izvršeni nisu
predstavljali krivično delo prema domaćem ili među naro-
dnom pravu. Isto tako, ne može se izreći teža kazna od
one koja se mogla primeniti u vreme kada je krivično delo
izvršeno. Ako se posle izvršenja dela zakonom odredi blaža
kazna, izvršilac će se time koristiti.

Ovako se izražava jedna od najvažnijih tekovina krivičnog prava
i moderne civilizacije, čijom se primenom eliminišu nesigurnost
i nepredvidljivost u odnosu između građana i vlasti. Drugim re-
čima, čovek u svakom trenutku mora da ima predstavu o tome
šta mu je dopušteno, a šta nije, pa čak i koliki je rizik njegovog
eventualnog protivpravnog ponašanja. Time što se pretnja odnosi
samo na postupke koji su usledili posle nje i što su oni sasvim jasno
određeni, ona ispunjava svoju svrhu. Govoreći racionalno, ona je
sa stanovišta pretioca, dakle države, uverljivija, a u moralnom smi-
slu je humanija, jer ostavlja mogućnost čoveku da bude nevin. U
pravnom, ako ne uvek i u moralnom smislu, sve je dopušteno što
nije izričito zabranjeno, te pravna sankcija, za razliku od moralne
sankcije (koju uostalom ne izriču i ne izvršavaju državni organi)
sledi, u načelu, s velikom merom izvesnosti. Kažemo “u načelu”,
jer i u najbolje uređenim državama kojima u ovom pogledu ne
možemo lako da damo negativne predznake, postoji samo visoka
verovatnoća da će se stvari zaista tako i odvijati (saglasnost prokla-
movanog i stvarnog nikada nije potpuna). Pri tome podrazumeva-
mo “obične” situacije kada, s jedne strane, zbog preopterećenosti
istražnih organa ili iz drugih razloga, izvršilac ne može da se otkrije

69