Page 72 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Dok se sve ovo, ipak, odnosi na izuzetne i dramatične situacije
i pogađa srazmerno mali broj ljudi (ukoliko, naravno, kao prili-
kom obračuna s komunistima u Indoneziji 1966. godine, time
ne bude pokrenut lanac likvidacije na nižem, pa i “privatnom”
nivou), najopasnija su stanja trajnog “ozakonjenog bezakonja”,
kada krivični zakon upravo propisuje da svako može biti pogođen
i najtežim kaznama za postupke koje će neko drugi tek naknadno
oceniti kao društveno opasne. U tom pogledu se najčešće koriste
analogija i retroaktivnost zakona.
Analogija, čija je primena inače dopuštena tamo gde ne može
da povredi čovekova osnovna dobra, znači primenu jednog pra-
vila na situaciju koja je slična onoj na koju se pravilo, u stvari, po
zakonu ima primeniti. Analogija se obično koristi kada se sud
suoči s novim situacijama, kao što su se nekada pravila koja su se
odnosila na pomorsku plovidbu primenjivala na let vazduhoplova,
do tada nepoznate naprave. Međutim, u oblasti krivičnog prava
ona je strogo zabranjena. Uprkos tome, krivični zakoni, naročito
u oblastima koje se tiču dela koja se smatraju opasnim po politički
poredak ili vladajuću grupu, bili su i mnogo gde još ostali sasvim
neodređeni. Umesto da se tačno opiše radnja koja je kažnjiva,
daju se primeri iza kojih slede skraćenice kao što su “itd.” i “i sl.”,
kobne abrevijacije koje su odnele toliko života i prouzrokovale
neopisive patnje. Prestupi su prestali da liče na svoje uobičajene
nazive. Izdajnik nije bio više samo čovek koji je služio neprijatelju,
nego neko ko je jednom u životu sreo političkog protivnika, ili
bio u srodstvu s njim. Špijun nije bio samo onaj ko je nezakonito
pribavljao poverljiva obaveštenja za stranu državu, nego i svako
ko je razgovarao sa strancem.
Treba imati u vidu da, pored ovih najgrubljih primera kršenja
načela zakonitosti primenom analogije, do sličnih rezultata do-
vode i oni propisi, koji doduše izričito ne dozvoljavaju primenu
analogije, ali su toliko neodređeni ili opisani tako rastegljivim
pojmovima da običan čovek, pa čak ni stručnjak, ne može sasvim
da razume njihovo značenje i da tako odredi svoje ponašanje, te
mu ostaje da strepi od toga kako će sud, ako vlasti odluče da ga
pred njega izvedu, protumačiti takav propis. U nekim zemljama
se, na primer, kažnjava prikupljanje podataka koji nisu poverljivi,
ako mogu štetiti interesima države i ako postoji namera da se
dostave stranim ili međunarodnim organizacijama. Čovek čiji se
poziv može sastojati iz prikupljanja neke vrste podataka, na primer

72