Page 70 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

ili da se izvedu potrebni dokazi, te ga sankcija mimoilazi, ili, s
druge strane, kada slične greške dovedu do tzv. sudskih zabluda,
gde organ nadležan za izricanje sankcija u dobroj veri primeni
kaznu na lice koje u stvari nije odgovorno. Ovakvi se propusti
ispravljaju pravnim lekovima, na koje u principu imaju pravo i
osuđeni i javna tužba.
Kao što je već nagovešteno, načelo nullum crimen, nulla poena
sine lege, koje se naziva i načelom legaliteta, ne ulazi u sam sadržaj
odredaba kojima se radnje ili propusti oglašavaju za zločine ili
prestupe i za njih određuju kazne. Drugim rečima, samo s toga
stanovišta svejedno je šta u zakonu piše, pod uslovom da je jasan
i pravovremeno donet. Taj princip je formalan, pa će se s njim
slagati i kvalifikovanje sasvim bezazlenih postupaka kao najtežih
zločina. Međutim, ne treba gubiti iz vida da postoje i druga merila
i da načelo zakonitosti, iako vrlo važno, ne stoji samo. Ono se
zato i mora posmatrati u sazvučju s drugim osnovnim merilima
humanog ustrojstva društva.
Ozbiljno i sistematsko odstupanje od ovog osnovnog načela ne
postoji onda kada se praksa s njim u svoj potpunosti ne saglašava,
nego kada su izričito ili prećutno stvorene mogućnosti da se bilo
ko smatra za prestupnika, pa i teškog zločinca, na osnovu procene
koju on nije poznavao i koja je usledila tek pošto je on delovao u
uverenju da postupa ispravno, ili da bar ostaje u granicama koje
mu postavlja pravni poredak.
Ovakve se situacije najčešće događaju posle naglih prevrata,
bilo da su oni revolucionarne ili sasvim površne prirode. Kada su
u pitanju suštinske promene društva, izvedene na nagao način,
kritika po prirodi stvari mora da bude oprezna i izdiferencirana,
jer se može desiti, i dešava se, da revolucionarnom promenom
bude zbačen poredak koji je i sam negirao prava i dostojanstvo
čoveka, uključujući i načelo legaliteta, te bi izostajanje kazne zbog
toga što za vladavine optuženog on sam sebe ni u kom pogledu
nije ograničavao bilo nepravično i ostavljalo ga bez odgovornosti
i za najgnusnija dela.
Pa ipak, i pored ovakvog opšteg pristupa, ovo ne znači da
nikada nema mesta kritici, naročito u novije vreme. Dela koja
su izvršili bivši vlastodršci obično predstavljaju običan kriminal
i prema ranije važećim zakonima. Pored toga, treba zapaziti da
načelo zakonitosti daje važno mesto međunarodnom pravu, čije
promene nisu u moći nikakvog diktatora ili oligarhije. Na primer,

70