Page 73 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 73

neko ko se bavi društvenim naukama, nije nikada načisto da li će ti
                      podaci, za njega bezazleni, pa čak i apolitični, kao npr. statistike o
                      razvodu brakova ili stavovi mladih prema izvesnim vrstama muzi-
                      ke, biti ocenjeni kao štetni za interese države. Ako ih objavi, a tek
                      ako ih izloži na stručnom skupu kome prisustvuju stranci, ili koji
                      je organizovalo neko međunarodno stručno ili naučno udruženje,
                      on opet ne zna da li to znači da je tako ispoljio nameru da ih pre-
                      da stranoj ili međunarodnoj organizaciji. Drugim rečima, ovakav
                      opis krivičnog dela ostavlja toliko naknadnom tumačenju, na koje
                      osumnjičeni ili okrivljeni nema nikakvog uticaja, da se ne može
                      smatrati da postoji izvesnost u pogledu zabranjenog i dopuštenog.
                      Neizvesnost je, uostalom, cilj terorskog sistema, kojim ćemo se u
                      drugom delu ove knjige posebno baviti.
                         Po strašnim posledicama svoje upotrebe i zloupotrebe ostao je
                      poznat čl. 58. Krivičnog zakonika RSFSR, ukinut 1959. godine.
                                                                                21
                      Ovaj ogromni član, čijih četrnaest stavova zauzima oko pet strana
                      sitno složenog teksta, bio je prava gomila reči koje su mahom
                      izgubile svoje prvobitno značenje, ali su sve mogle da dovedu do
                      važne posledice, koja se u nekim delovima čl. 58. naziva “najviša
                      mera krivičnog kažnjavanja”, a u drugim “najviša mera društvene
                      zaštite” i uvek znači streljanje. Kao što se to u svakoj državi može
                      očekivati, izdaja je i po čl. 58. (I, a) predstavljala zločin, ali ona
                      nije definisana drukčije nego primerima, pa su tu pored špijunaže
                      i “bekstvo u inostranstvo kopnenim ili vazdušnim putem”. Štaviše,
                      sledeći stav (I, c) doslovce kaže:


                            U slučaju da kopnenim ili vazdušnim putem pobegne u
                            inostranstvo pripadnik oružanih snaga, punoletni članovi
                            njegove porodice, ako su bilo na koji način pomogli u pri-
                            premi ili izvršavanju ovoga dela izdaje, ili ako su znali za
                            njega, ali ga nisu prijavili vlastima, biće kažnjeni lišavanjem
                            slobode od pet do deset godina i konfiskacijom imovine.


                      Ostali punoletni članovi izdajnikove porodice i oni koji su živeli s
                      njim ili ih je on izdržavao u trenutku izvršenja zločina biće lišeni
                      izbornih prava i izgnani u udaljene delove Sibira za vreme od pet
                      godina.


                      21  novi Krivični zakonik rSFSr, koji je stupio na snagu 1960. godine ne pravi razliku
                        između običnog i kontrarevolucionarnog kriminala i proklamuje načelo legaliteta.
                                                                                     73
   68   69   70   71   72   73   74   75   76   77   78