Page 47 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

i
UgROžAVANje OSNOVNIH

LjUDSkIH pRAVA

pRAVO NA žIVOT
U hijerarhiji ljudskih prava urođeno pravo svakog čoveka da živi
zauzima najviše mesto. Iako svako bolje uviđanje odmah pokazuje
da se to življenje mora bliže odrediti kao dostojan život, a ne puko
bitisanje pod bilo kakvim uslovima, ovo osnovno mesto je logično
iz očiglednih razloga, koji već banalno zvuče: čovek može prestati
da bude čovek iz mnogih razloga, ali je sasvim nesporno da on to
više nije ako ne postoji.
Kako se sada shvata, pravo na život nije apsolutno. Ono se bolje
može izraziti kao pravo ljudskog bića da samovoljno ne bude lišeno
života. U mnogim se sredinama smatra da interesi društva stoje iz-
nad života pojedinih njegovih članova, te da ono sme da eliminiše
nedostojne i opasne pojedince kažnjavajući ih smrću. Tako se pravo
na život svodi, u stvari, na proceduralna jemstva, koja otežavaju odu-
zimanje života i imaju za cilj da ta mera bude preduzeta samo onda
kada je to neophodno na osnovu nekog unapred određenog opšteg
merila, odlukom koja je donesena posle objektivnog rasuđivanja
nepristrasnog organa. Ovo, dakle, još uvek ne sprečava nijednog
zakonodavca da propiše smrtnu kaznu za, kako se to u čl. 6. Pakta
o građanskim i političkim pravima kaže, “najteže zločine”. Naravno,
reč “najteži” takođe je standard koji se u različitim sredinama može
na različite načine tumačiti. Na primer, upadljivo se razlikuju zemlje
koje pretnjom smrću prvenstveno štite politička dobra od onih koje
je upotrebljavaju radi odvraćanja od napada na neke druge vredno-
sti, kao što je, recimo, život drugog ljudskog bića.
Pored zahteva da smrtna kazna bude propisana zakonom za
dela koja se prema merilima okoline smatraju društveno najopa-

47