Page 186 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Jer:

... revolucija traži od revolucionarne klase da ona ostvari
svoj cilj svim sredstvima koja su joj na raspolaganju: ako je
potrebno – oružanim ustankom, ako nema druge – tero-
rom. 82

I ovako oštre pozicije, koje iskreno i otvoreno zagovaraju teror
(danas više niko ne priznaje da upražnjava teror), u delimičnom
su skladu s pređašnjim, jer, ako ne podrazumevaju celi narod,
misle na proletarijat kao klasu, a ne na njegove specijalizovane
terorske službe.
I pored svega toga, teškoće s kojima se revolucionarna vlast
suočila i koje su dostigle vrhunac u iscrpljujućem građanskom
ratu, uz masovnu stranu intervenciju, dovele su, pored spontanog
i očekivanog “crvenog terora”, do stvaranja i postepenog jačanja
političke policije.
Sveruska vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i
sabotaže (Čeka – VČK) osnovana je rezolucijom Saveta narodnih
komesara od 7. decembra 1917. godine. To je bio čisto istražni
organ, koji isprva nije imao pravo da lišava slobode, a kamoli
određuje i izvršava kazne.
Šira ovlašćenja Čeka je dobila posle propalih pregovora s Ne-
mačkom i nastavljenog napredovanja nemačkih trupa, koje je ima-
lo teške posledice. Sovnarkom izdaje 21. februara 1918. dekret
kojim naređuje da se “neprijateljski agenti, špekulanti, razbojnici,
huligani, kontrarevolucionarni agitatori, nemački špijuni strelja-
ju na mestu njihovih zločina”. Iako joj to ovlašćenje nije bilo
83
izričito dato, Čeka je smatrala da je time dobila pravo da strelja
neprijatelje uhvaćene na delu. Među njima je bilo i bivših čekista,
koji su učestvovali u pokušaju socijalrevolucionarnog puča 6. jula
1918. godine.
Smrtna kazna je, inače, ukinuta na Drugom kongresu sovjeta,
odmah posle izbijanja revolucije, da bi u novim okolnostima bila
ponovo uvedena godinu dana kasnije.
Krajem avgusta 1918. izvršen je atentat na Lenjina i ubijen je
Uricki, predsednik Čeke u Petrogradu. Ovaj akt izaziva Dekret o

82 L. trocki, “terorizam i komunizam”, u Iz revolucije, rijeka, otokar Keršovani, 1971, str.
144, 179 (prevod radomira Venturina).
83 Dekrety sovietskoi vlasti, moskva 1957, str. 313.
186