Page 186 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 186

Jer:

                  ... revolucija traži od revolucionarne klase da ona ostvari
                  svoj cilj svim sredstvima koja su joj na raspolaganju: ako je
                  potrebno – oružanim ustankom, ako nema druge – tero-
                  rom. 82


            I ovako oštre pozicije, koje iskreno i otvoreno zagovaraju teror
            (danas više niko ne priznaje da upražnjava teror), u delimičnom
            su skladu s pređašnjim, jer, ako ne podrazumevaju celi narod,
            misle na proletarijat kao klasu, a ne na njegove specijalizovane
            terorske službe.
               I pored svega toga, teškoće s kojima se revolucionarna vlast
            suočila i koje su dostigle vrhunac u iscrpljujućem građanskom
            ratu, uz masovnu stranu intervenciju, dovele su, pored spontanog
            i očekivanog “crvenog terora”, do stvaranja i postepenog jačanja
            političke policije.
               Sveruska vanredna komisija za borbu protiv kontrarevolucije i
            sabotaže (Čeka – VČK) osnovana je rezolucijom Saveta narodnih
            komesara od 7. decembra 1917. godine. To je bio čisto istražni
            organ, koji isprva nije imao pravo da lišava slobode, a kamoli
            određuje i izvršava kazne.
               Šira ovlašćenja Čeka je dobila posle propalih pregovora s Ne-
            mačkom i nastavljenog napredovanja nemačkih trupa, koje je ima-
            lo teške posledice. Sovnarkom izdaje 21. februara 1918. dekret
            kojim naređuje da se “neprijateljski agenti, špekulanti, razbojnici,
            huligani, kontrarevolucionarni agitatori, nemački špijuni strelja-
            ju na mestu njihovih zločina”.  Iako joj to ovlašćenje nije bilo
                                         83
            izričito dato, Čeka je smatrala da je time dobila pravo da strelja
            neprijatelje uhvaćene na delu. Među njima je bilo i bivših čekista,
            koji su učestvovali u pokušaju socijalrevolucionarnog puča 6. jula
            1918. godine.
               Smrtna kazna je, inače, ukinuta na Drugom kongresu sovjeta,
            odmah posle izbijanja revolucije, da bi u novim okolnostima bila
            ponovo uvedena godinu dana kasnije.
               Krajem avgusta 1918. izvršen je atentat na Lenjina i ubijen je
            Uricki, predsednik Čeke u Petrogradu. Ovaj akt izaziva Dekret o

            82  L. trocki, “terorizam i komunizam”, u Iz revolucije, rijeka, otokar Keršovani, 1971, str.
               144, 179 (prevod radomira Venturina).
            83 Dekrety sovietskoi vlasti, moskva 1957, str. 313.
      186
   181   182   183   184   185   186   187   188   189   190   191