Page 148 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 148

je iskreno mislio da je bilo ljudi koji su čamili u carističkim za-
            tvorima, prolivali krv u revoluciji, izgarali u izgradnji sovjetske
            vlasti i visoko se peli u partijskoj i državnoj hijerarhiji, a da pri
            svemu tome ostanu agenti carističke policije i stranih tajnih službi.
            Njegova pretpostavka kao da je bila da je svako kriv. Neki autori
            idu dotle da tvrde da je tako, kako to često biva, projektovao sop-
            stvene osobine na druge, zbog izvesnih neprečišćenih epizoda iz
            svoje prošlosti, kada izgleda da je jedno vreme radio za Ohranu. 50
               Iako to ne bi bilo nikakvo čudo, imajući u vidu slične epizode
            iz ruske istorije i iz anala Ohrane, ove se tvrdnje ne mogu smatrati
            dokazanim. Pre će biti da je Staljin, svestan svojih ograničenih
            sposobnosti – naročito skromnih u odnosu na mit sopstvene ge-
            nijalnosti u svim oblastima – zazirao od svih talentovanih ljudi,
            naročito ako su se dovoljno približili vrhu. Njihovo uklanjanje, kao
            što je recimo bio slučaj s čuvenim ekonomistom i administratorom
            Voznesenskim, trebalo je i da zadovolji njegov osećaj nesigurno-
            sti, ali i da pošalje pouzdanu poruku da nema bezbednog mesta
            i razloga za samopouzdanje. U takvoj okolini mogli su da izdrže
            samo apsolutno pokorni i bezbojni ljudi, pa su i njima slate blaže
            opomene: kada je Molotovljeva supruga uhapšena, ovaj najbliži
            Staljinov saradnik shvatio je poruku i nije promenio izraz lica ni
            mrdnuo prstom.
               Neki politikolozi smatraju da pravog totalitarnog terora nema
            bez pojedinačnog diktatora, da je u stvari apsolutni režim terora
            ovaploćenje njegovih najluđih snova, ispunjenje najintimnijih želja
            i slika njegovog sopstvenog straha. Takvo mišljenje kao da imaju
            i pisci antiutopija. Na Čelu Zamjatinove svetske države nalazi
            se “Veliki Dobročinitelj” a Orvelovom Okeanijom vlada “Veliki
            Brat”. Orvel nije odgovorio na pitanje da li je “Veliki Brat” samo
            pretpostavljen, samo fasada za oligarhiju, ili stvarno postoji. Mo-
            žda bi trebalo reći da svaki teror, ako dovoljno dugo traje, mora
            da proizvede velikog brata.

            šIRA MeTA TeRORA – zONA STRAHA
            Manipulacija
            Pravi odgovor na teror ne želi se izazvati kod žrtve, naročito ako
            ona pri tome gubi život. Sistem terora najviše zanima reakcija
            onih kojima hoće da vlada, čije postupke teži da kontroliše, a to


            50 umesto mnogih, vidi m. Voslensky, Nomenklatura, Wien, molden, 1980, str. 79 i dalje.
      148
   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152   153