Page 14 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

ДЈЕЧАК ИЗМЕЂУ НАС И ПЛАВОГ НЕБА
(Божу Ковачу)
Дјечак је убио ласту, а остали дјечаци су
повикали: Између нас и плавог неба
- Умријеће ти мајка!... Ко убије ласту увијек нешто што не треба:
умријеће му мајка!... кров, кишобран, шешир, качкета
- Ја немам мајку - рекао је Дјечак. -увијек нешто што нам смета
- Онда ће ти умријети отац. да гледамо тај простор чисти
- Немам оца. и постанемо такви исти.
- А брата, сестру?.,.
- Немам ни брата, ни сестру.
- Немаш баш никога?! ПЈЕСНИК
- Никога. (Успомени Александра Ивановића)
Дјечаци су се збунили. Каква несрећа
може да снађе некога ко је већ толико Буде понекад тешко човјеку
несрећан? кад га некаква патња сколи,
Тишина је потрајала дуго, а онда се па оде да тражи ријеч неку
огласи Дјечак милујући своју жртву у ко траву од које мање боли.
којој више није било ни дана, ни сунца,
ни цика... И не врати се никад више
- Жао ми је ласту - рекао је тихо. из своје душе ко из горе,
остане тамо, свијета лишен,
тражећи траве чудотворе.
СВЕ ЈЕ ОДВЕЋ ТУЖНО
Пребира смиље и ковиље
Све је одвећ тужно иако добро зна тај патник
да би било ружно, да је немоћно све то биље,
и то што смо слаби да га је мање него патњи.
и лако рањиви,
и то што смо тако А када једном оде с кишом,
несигурно живи, кад свене као август, ко љето,
и то лисје осјетиш како је с њим отишло
које нешто лијепо и свијетло.
падат не престаје...
Све је то лијепо,
па какво је да је,
јер друго нам
ништа
не
остаје.

12