Page 17 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

ИНСТРУКЦИЈА ЗА ЈЕДНУ СЛИКУ И данас бих тамо био
крај казана ког
Прво замислите прапочетак, да нас није разјурио
диносауре, мамуте, олује, љубоморни Бог.
па онда замислите свог косматог претка
како се на ријеч одлучује. Гори јесен, тече шљива
у првоток љут ...
Замислите му при том лице и очи, Тешко ли је из Полимља
па зубе, косу и чело ниско, низ тријезан пут.
па дочарајте како му се кочи
очајно грло нетакнуто вриском.
ИСТОЧНИ ВЕСТЕРН
Па затим додајте читавој слици
нијему масу која чека Пјесма је увијек при руци
да чује име сунцу, птици... као револвер о појасу,
Јесте ли замислили тог човјека? па кад ти дојади
- само повуци
Сад насликајте косматог дивљака и туци,
са главом мало нагнутом у страну право у масу.
како зажиже усред мрака
свјетлост до тада ником знану. Пуцај у срца,
у чела,
Па опет замислите све испочетка, у очи,
диносауре, мамуте, олује, и не поштеди
и величанствени глас човјека никога живог,
како кроз простор одјекује. а кад све средиш,
пажљиво закочи
и крени
ГРЛОМ У ПОЛИМЉЕ полако
у крчму
Гори јесен, капљу шљиве - на пиво.
у првоток љут,
а ми грлом у Полимље
- нанио нас пут.

Три смо ноћи и три дана
текли као Лим
од казана до казана
- упоредо с њим.

Пјевала нам дању јесен
озлаћена сва,
а чувао ноћу мјесец
(или, можда, два?)

15