Page 15 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu
P. 15
ФОТОГРАФИЈА СА ОСМРТНИЦЕ ЈУТРО
Када ли се насмијао Колико кукавичлука треба за храброст
човјек што се јутрос смије и колико храбрости за кукавичлук
са посмртног свог плаката о, јутро, добродошло...
ко да никад умро није.
Је ли знао добри човјек, ПЈЕСНИК ИЛИ ЈАТАК
је ли мого и да слути,
да ће једном с тим смијехом Ћутиш, часно ћутиш, па ипак, на крају,
тако црно осванути. мораш проговорит, мајчин сине,
када ти те муке додијају,
Каква је то давна cpeћa када те згроме те истине...
озарила њему лице -
да би му се наругала О, јатаци тврди то најбоље знају
јутрос с црне осмртнице. када из своје очајне висине
почну полако да падају.
СТАРАЦ Да, све ћеш ти једном признати на крају
курвин сине...
Уморан већ и мало горак
од свега што се збило и што није,
он иде тихо, корак по корак, МЕЋАВА
улицом - ко рубом провалије.
Сам је ноћас на мећави
Мало шта види и мало шта чујe и вуци му траг слиједе,
сем грозну јеку свога штапа, ко зна, сјутра, кад заплави,
како му корак заглушује гдје ћe бити и шта хтједе.
-како га с тишином неком стапа.
Пјесмо моја, помоли се
Кад сједне на клупу да завара за његову луду главу,
ту збиљу коју штап одзвања, и ослушни - ако врисне
људи помисле - он одмара, да идемо у мећаву.
људи помисле - старац сања.
МЕЋАВА
МИР
Већ три дана не видјесмо дана,
Чудна ме понекад жеља хвата тек помало у окну заруди,
да купим разгледницу и напишем: па се опет приповрати тама,
"Добро је: поште раде, нема рата..." па се опет сневеселе људи.
И ништа више.
Невријеме - да не може горе ...
Сулуд вјетар у прозоре бије,
као неког да зове напоље,
да изиђе ако курва није.
13
