Page 18 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu
P. 18
БРЕТЕЛЕ СА ФАБРИЧКОМ ко што неки лако
ГРЕШКОМ своје рухо свлаче
и облаче туђе
Са рамена низ мишице бијеле па се - помагарче.
сваки час склизну њене бретеле,
а сирота жена само црвени
- тешко јој, очито, а теже мени. КАМИЛА
Док она једну с муком подиже,
друга већ клизи све ниже и ниже. Немој жалит камилу због суше
Обла рамена па би и пчела и пустињског вјетра безобзирног;
склизнула одатле, а не бретела. све невоље једаред се сврше
Ох, што се мучи јадна жена - зна то она и прежива мирно.
да смири бретеле и рамена...
Морам је водит, па хтјела - не хтјела, Ако буде боље - добро дошло,
у неки сервис због тих бретела. ако буде мријет - мријет ће се;
Јер, очигледно, њене бретеле ником није још за руком пошло
имају крупан фабрички фелер. да се своје судбине отресе.
Док ти псујеш и свађаш се с Богом
ПОЛИГЛОТА пуцајући у погрешну мету,
она има оазу са водом
Мој пас је рођени полиглота: на овоме и оном свијету.
говори сто језика првокласно.
Кад тај зарежи иза плота Она је већ тамо гдје ти треба
сви га разумију и - све им је јасно. тек да стигнеш, ако си на путу:
са ове и с оне стране неба
она живи у истом тренутку.
ЈЕДАН НЕШТО ОЗБИЉНИЈИ
ПОГЛЕД НА МАГАРЦА Немој жалит камилу због суше,
већ нас жали и тражи лијека;
Да окупаш зебру, како ћемо кроз ово бездушје
да јој спереш шаре, истом страном неба, довијека.
шта би била зебра?
Обично магаре.
А да нешто ставиш
магарцу на ребра
исте оне шаре
- би ли посто зебра?
Ја мислим да не би
(И сигурно не би!)
јер он не да да се
тек тако позебри,
16