Page 16 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

она
ГИМНАЗИЈАЛКЕ НА СНИЈЕГУ једног дана
изаћи да живи
... А да их није изван свога рама.
овако
зими,
њих БЕЗ СВЕГА МОГУ
што вјечно на љето мисле,
ми би се провели Без свега могу
као Ескими - без руку,
- као пингвини без ногу,
смрзли би се. без главе се
чак
Да није тих очију осјећам
и тих лица много комотније,
из којих али без срца
вјечно - без срца не могу,
сунце грије... тог маленог срца
својег
... Гимназијалке, и свачијег.
данас
свакој по петица
из живота, НЕКА МЕ НЕ БУДЕ
љепоте
и Нека ме не буде кад будем престао да
поезије. волим
јер тада од мене не би остало ништа
- можда само угарак неки голи
МОЖДА од читавог овог великог огњишта.

Можда ту љепоту
којом живим сада
у неком животу
просањах
некада
и она ме стиже
сад
у мимогреду
у овом животу
ко зна ком по реду.

Можда баш овако
и баш оволико
стајао сам давно
пред том истом сликом
не слутећи да ћe

14