Page 56 - Thomas Mann - Čarobni breg
P. 56

Zatim naiđe jedna okrugla građevina sa pokrivenom galerijom, u kojoj je muzička kapela
        davala koncert. Ovde se nalazio kasino. Igralo se na više teniskih igrališta. Krakati, izbrijani
        mladići,  u  savršeno  uglačanim  flanelskim  pantalonama,  podvijenih  rukava  i  u  gumenim
        cipelama, igrali su sa preplanulim devojkama u belim haljinama, koje su se u zaletu visoko
        izvijale na suncu da bi udarile kao sneg belu loptu. Dobro održavana igrališta bila su kao
        posuta brašnom. Rođaci sedoše na jednu praznu klupu da posmatraju igru i da kritikuju.
            »Ti ovde svakako ne igraš?« ugšta Hans Kastorp.
            »Pa ne  smem«,  odgovori Joahim.  »Mi moramo da ležimo, neprestano da ležimo...
        Setembrini uvek kaže da , mi živimo horizontalno, da smo horizontale, kaže, to je jedan od
        njegovih  jevtinih viceva. — Ovi što igraju zdravi su, ili pak to čine iako im je zabranjeno.
        Uostalom, ne igraju mnogo ozbiljno, — više zbog kostima... A što se tiče zabranjenih igara
        koje se igraju, poker, znaš, a u ponekom hotelu i petit chevaux, — kod nas se za to kažnjava
        udaljenjem iz sanatorijuma, kažu da je to najštetnije. Ali poneki se spuštaju posle večernje
        kontrole i kockaju se. Knez, koji je Berensu podario titulu, kažu da je to uvek radio.«
            Hans Kastorp ga je jedva slušao. Usta su mu bila otvorena, jer iako nije imao kijavicu,
        kroz nos nije mogao da diše kako treba. Srce mu je lupalo, ne slažući se u taktu s muzikom,
        što je nejasno osećao kao mučnu nezgodu. I u tom osećanju nereda i neprijatnosti poče da ga
        hvata san, kad Joahim reče da je vreme za povratak.
            Put su prešli skoro ćuteći. Hans Kastorp se čak saplete dva-triput na ravnom putu, i tada
        se tužno osmehivao, vrteći glavom. Hromi vratar odvezao ih je liftom do njihovog sprata.
        Pred brojem trideset i četiri oni se rastadoše kratkim »Do viđenja!« Hans Kastorp prođe kroz

        sobu i uputi se pravo na balkon gde se, onakav kakav je stigao, sruši na stolicu za odmaranje
        i, ne menjajući jednom zauzeti položaj, utonu u težak polusan, koji su brzi udari njegova srca
        neprijatno uznemiravali.
   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60   61