Page 72 - Platon - Država
P. 72
od naših očeva, i on sedi u sredini zemlje, na njenom — A šta to — upita on.
pupku, i tumači ih. 22 — U nečemu je, mislim, država koju smo opisali
25
— Dobro govoriš — reče on — i tako treba učiniti. mudra, jer ima dobar savet. Nije li tako?
—
Tako
VI. — I tako bi tvoja država već bila sagrađena, ο — A još i je. dobar savet (euboulia) je, naravno,
ovo:
d sine Aristonov — rekoh. — Donesi odnekud dosta svetlo- znanje (episteme); jer nije nestručnost (amathia) ta koja
sti i pozovi brata, i Polemarha i ostale u pomoć, pa da, daje dobre savete, nego znanje.
ako možemo, vidimo gde je pravičnost a gde nepravičnost, — Jasno.
u čemu se one razlikuju, i koju od njih mora steći bilo — A u državi ima mnogo svakovrsnih znanja?
krišom, ili pred svim bogovima i ljudima, čovek koji želi — Kako ne bi bilo?
da bude srećan. — Ali, da li je zidarsko znanje ono koje državu
— Ne, ne — reče Glaukon. — Ti si obećao da ćeš čini mudrom i koje može da joj daje dobre savete?
e to sam istraživati, jer je bezbožno ne založiti se svim c — Nikako — reče on — jer to onda ne bi bila mudra
silama za pravičnost. 23 i dobro savetovana, nego zidarska država!
— Ti se dobro sećaš i tako treba učiniti, ali mi mo — Onda, država nije mudra ni po onim znanjima
rate i vi pomoći. koja se primenjuju u pravljenju drvenog nameštaja, ni
— Hoćemo, pomoći ćemo. po savetima kako da se taj posao najbolje obavlja?
— Nadam se — rekoh — da ću ovako naći ono što — Sigurno ne.
tražim. Mislim da je naša država, ako je pravilno sagra — A šta je sa onima koja se odnose na radove
đena, savršeno dobra. s bronzom, ili na neka među tim znanjima iste vrste?
— Bezuslovno. — Ne, nijedno od tih — reče on.
— Prema tome, ona je mudra, hrabra, umerena i — Onda ni ono koje se odnosi na dobi janje plodova
pravična. 30a iz zemlje, inače takva država ne bi bila mudra nego zem
ljoradnička.
— Tako je. — I ja tako mislim.
— Ali šta ako pronađemo samo jednu i to bilo koju — Šta onda? — rekoh. — Ima li u državi, koju smo
od njenih vrlina, hoćemo li tada moći da pronađemo i upravo zasnovali, građana sa određenim znanjima takvim
ostale? da se na osnovu njih ne mogu davati dobri saveti ovoj
428 — Moći ćemo naravno. ili onoj struci koja postoji u državi, nego takvim koja se
— To je kao kad bismo među četiri druge, bilo koje d odnose na samu državu kao celinu, na najbolji način nje
stvari, tražili jednu od njih kao onu koja nam je potrebna. ne unutrašnje organizacije, kao i na najbolji način nje
Ako bi nam od prve uspelo da ovu prepoznamo, to bi nog odnošenja prema drugim državama?
za nas bilo izvanredno. Ali ako bismo, umesto toga, naj- — Sigurno ima takvih.
pre pronašli ostale tri — onda smo time otkrili i onu — Koje je to znanje — upitah ja — i u kojih gra
četvrtu za kojom smo tragali. 24 Jasno je, naime, da ona đana ćemo ga naći?
ne može biti nijedna druga, osim ona koja je preostala. — To je — odgovori on — „državničko umenje"
— Pravo veliš — reče on. (phvlakike) i naći ćemo ga u onih „političkih vođa"
— Pa onda, kad god ima nečeg četiri na broju, mo (archousin) koje smo maločas 20 nazvali „savršenim ču
ramo na taj način istraživati? varima" (teleous phylakas).
— Tako je. — Kako ćeš, s obzirom na takvo znanje, nazvati
— Jasno je, mislim, da smo u našem istraživanju državu?
b prvo prepoznali mudrost; ali u tome se pokazuje nešto — Nazvaću je — reče on — „dobro vođenom"
što nije na svome mestu. (euboulon) i „mudrom" (sophšn).
112 113
