Page 64 - Platon - Država
P. 64
— Sasvim je tako — reče Glaukon. d — Tako je.
— Ako je tako, onda je neki bog dao ljudima ta — A čovek se najbolje stara ο onome što veli.
dva umenja, muziku i gimnastiku, i to, čini se, brinući se — Razume se.
ne toliko za njihove duše i tela, nego prvenstveno ο onoj — A voleće, svakako, najviše ono što izgleda kao da
njihovoj dvostrukoj prirodi: vitalnoj i filozofskoj. Stoga je dobro usklađeno s njegovim interesom, i ono čija je
se te dve prirode moraju međusobno usklađivati suzbi dobrobit najviše vezana za njegovu dobrobit, ili obratno.
janjem jedne i pojačavanjem druge kako bi se postigla — Tako je — reče on.
prava mera. — Znači, dakle, da među čuvarima treba odabrati
— Izgleda da je tako — reče on. one ljude, za koje nam se, pri tačnijem posmatranju, naj-
— Onoga, dakle, ko najlepše ume da objedini mu e više čini da u ćelom svom životu s puno odanosti rade ono
zičko vaspitanje i gimnastiku, ko ih najravnomernije pri što misle da je korisno za državu a što joj nije od koristi,
vodi svojoj duši, mogli bismo s punim pravom nazvati neće nipošto učiniti.
muzički i harmonički savršeno odgajenim čovekom, i on — To su pravi ljudi.
bi na to imao mnogo više prava nego onaj ko je vest da — Takve ljude moramo, kafc.^ mi se čini, tražiti ne
žice instrumenta podesi jednu prema drugoj. vodeći računa ο njihovim godinama, nego da li se strogo
— Tako bi bar trebalo da bude, ο Sokrate! drže tog načela i da li ni pod sugestijom ni pred silom
— Ali, Glaukone, hoće li nam u državi biti potreban ne odustaju od njega, i ne zaboravljaju s^cje načelo da
takav nadzornik kakvog smo upravo opisali, ako želimo moraju raditi ono što je za državu najMlie.
da sačuvamo njeno uređenje? — Kako to misliš da „ne odustaj >d njega"?
— Neophodno je potreban. — Reći ću ti. Meni se čini da na jedno ubeđenje
XIX. — Ovo bi, dakle, bila načela obrazovanja i va- napušta, bilo s našim pristankom bilo bez našeg pristan
spitanja. Ko bi još govorio ο igrama naših mladića, ο lovu ka: s našim pristankom onda kad saznamo da je to ube
i lovljenju, gimnastičkim utakmicama i konjskim trkama? đenje pogrešno, a bez našeg pristanka u svakom onom
Jasno je da se sve to mora slagati sa ovim našim prin 413 slučaju kada je ono istinito.
cipima, a to nije teško uskladiti. — Razumem — reče on — napuštanje jednog ube-
— Zaista nije teško. đenja s našim pristankom, ali ο tome kako se to dešava
— Dobro — rekoh. — A šta treba posle ovog da protivno našem pristanku, moraćeš me još poučiti.
utvrdimo? Zar ne to, ko će među njima vladati, a ko će — Kako? Zar i ti ne smatraš — rekoh — da se
se pokoravati? ljudi lišavaju onog što je dobro samo bez sopstvenog pri
— Svakako. stanka, dok rado gube ono što je rđavo? Osim ako, po
— Da stariji ljudi treba da naređuju, a mlađi da tvome, -ne bi bilo rđavo girešiti u onome što je istina, i u
slušaju, to je jasno, zar ne ? tome da je' istina nešto dobro? Ili možda misliš da ube
— Jasno je. đenje ο onome što jeste da jeste nije istinito?
— I to najbolji među njima? — Pravo govoriš — odgovori on — i ja mislim da
— I to je jasno. se istinitog ubeđenja lišavamo samo protiv svoje volje.
— A zar najbolji zemljoradnici nisu oni ljudi koji
su najpogodniji za zemljoradnju? b — I to samo kad smo žrtve prevare ili opsene ili
— Jesu. nasilja?
— A kako ovo treba da budu najbolji čuvari, onda — Ovo opet ne razumem — reče on.
će to biti oni koji su najpogodniji da čuvaju državu? — Čini mi se da govorim svečano kao tragičari —
— Da. rekoh. Prevarenim nazivam one koji su dopustili da budu
— Oni, dakle, u svome pozivu moraju pokazati razuvereni i one koji zaboravljaju, pošto su i ne primeću-
pamet i sposobnost, a osim toga se moraju starati i ο jući to lišeni svog ubeđenja, u prvom slučaju govorom,
državi. a u drugom — vremenom. Razumeš li sada?
97
