Page 59 - Platon - Država
P. 59

—  Ali  mi  reci  ovo:  može  li  se  preterana  strast  ne­                  —  Isto  tako  —  reče  on.
                        kako  složiti  sa  trezvenošću?                                                    —  Onda  će  biti  sasvim  u  redu  da  samoj  duši,  uko­
                             —  Kako  bi  se  mogla  složiti,  kad  ona  čoveka  pravi                liko  je  ona  vaspitanjem  dobila  sve  što  joj  je  potrebno,
                        nerazumnim,   ne  manje  nego  što  to  čini  bol!                            prepustimo  brigu  oko  tela,  a  mi  da  ovde  odredimo  samo
                             —  A  slaže  li  se  ona  sa  nekom  drugom  vrlinom?              e     glavne  smerove  i  tako  izbegnemo  suviše  duge  govore.
                   403       —  Nikad.                                                                Di  li  će  takav  postupak  biti  u  redu?
                             —  A  da  li  se  slaže  sa  gordošću  (ohološću)  i  neume-                  —  Hoće.
                        renošću?                                                                           —  Rekli  smo  da  se  mladići  moraju  uzdržavati  od
                             —  Slaže  se  bolje  nego  sa  bilo  čim  drugim.                        pijanstva.  Svakome  bi  pre  nego  čuvaru  bilo  dopušteno
                             —  A  bi  li  mi  mogao  imenovati  neku  strast  koja  je               da  se  opije  i  da  ne  zna  gde  je.
                        silnija  i  jača  od  ljubavne?                                                    —  Smešno   bi  bilo  —  odgovori  on  —  kad  bi  čuvar
                             —   Ne bih,  ni jaču,  a ni bešnju.                                      morao  imati  čuvara.
                             —   A  ima  li  prave  ljubavi  tamo  gde  se  voli  sve  što                 —  A  kako  je  sa  jelom?  Zar  ovi  ljudi  nisu  u  najvećoj
                        je  sređeno  i  lepo  i  gde  tim  osečanjem  vladaju  trezvenost             bici?  Ili  nije  tako?
                        i  pravo  vaspitanje?                                                              —  Jeste.
                             —   Ima.                                                           404        —  Pa  da  li  će  im  onda  odgovarati  život  profesio­
                             —   To  znači  da  se  za  pravu  ljubav  ne  smeju  vezivati            nalnog  atlete?
                        nikakvo  ludovanje  ni  preteranost?                                               —  Možda.
                             —   Ne  smeju.                                                                —  Ali  on  —  rekoh  ja  —  uspavljuje  i  nije  prepo­
                   b         —   Dakle  i  nikakva  čulna  strast,  ni  ljubavnik,  ni               ručljiv  za  zdravlje.  Zar  ti  ne  vidiš  da  oni  prespavaju  ži­
                        ljubljeni  mladić  ne  smeju  imati  nikakve  veze  sa  tim,  ako            vot  i  da  ovi  borci  jako i žestoko  boluju  čim  malo  odstupe
                        treba  da  vole  i  da  budu  voljeni. 47                                    od  svoga  utvrđenog  načina  života?
                             —   Ne  smeju  ni  to,  Sokrate,  zaista.
                             —   Zato  ćeš,  izgleda,  u  našoj  državi  postaviti  ovaj                   —  Vidim.
                        zakon:  onaj  koji  voli  mladića  čiju  je  ljubav  zadobio  treba                —  Našim  ratnicima  —  rekoh  ja  —  potrebna  je  za
                         da  ga  voli,  i  da  živi  s  njim  i  da  opšti  sa  njim  kao  sa        vežbanje  neka  brižljiva  škola,  jer  oni  moraju  biti  budni
                        sinom  samo  radi  njegove  lepote. 48  Nešto  više  od  toga  πι­            kao  psi,  moraju  viđeti  i  čuti  što  bolje  i  ne  smeju  tako
                   ο     kad  ne  sme  biti  cilj  njegove  veze  sa  njim,  inače  ćemo  ga    b     lako  oboljevati  u  ratu  uprkos  mnogim  promenama  u jelu
                                                                                                                              51
                        prekoriti  zbog  nevaspitanja  i  nerazumevanja  lepote.                     i  piću,  vrućini  i  hladnoći.
                             —   Tako  je.                                                                 —  To  je  jasno.
                              —  Zar  ti  se  ne  čini  —  rekoh  —  da  je  naš  govor                    —  Ima  li  nečeg  srodnog  između  najboljeg  gimnas-
                        ο  muzici  pri  kraju?  Završili  smo  ga  tamo  gde  treba,  jer            tiČKog  i  nuzičkog  vaspitanja  koje  smo  malopre  opisali.
                        govor  ο  muzici  i  treba  da  se  završi  u  ljubavi  prema  le-                 —  Kako  to  misliš?
                        pom.                                                                              —   Gimnastičko  vaspitanje  je  jednostavno  i  primer-
                              —  I  ja  tako  mislim  —  reče  Glaukon.                              no,  a  naročito  ako  služi  kao  priprema  za  rat.
                              XIII.  —  Posle  muzičkog,  mladići  treba  da  dobiju
                        gimnastičku   vaspitanje.                                                          —  Kako  to?
                              —  Svakako.                                                                  —  To  se  može  naučiti  i  kod  Homera  — rekoh.  —  Ti
                              —  I  ono  se  mora  temeljno  s  provoditi  od  detinjstva            znaš  da  on  svoje  junake  ne  gosti,  na  njihovim  gozbama
                   d     za  ceo  život.  Evo  kako  ja  mislim  ο  toj  stvari;  gledaj  da         u  ratu,  ribama,  iako  su  pored  mora,  na  obali  Helesponta,
                         li  i  ti  misliš  tako.  Meni  se  čini  da  telo,  kakva  god  bila  c    niti  kuvanim  mesom,  nego  samo  onim  koje  je  pečeno  na
                        njegova  vrlina,  ne  čini  dušu  dobrom;  obrnuto,  dobra                   ražnju,  jer  se  ono  za  vojnike  najlakše  može  spremiti.
                        duša  je  ta  koja  svojom  vrlinom  daje  telu  svu  savršenost             Svuda  je,  može  se  reći,  lakše  služiti  se  vatrom,  nego  no­
                         za  koju  je  ono  sposobno. 50  Da  li  se  i  tebi  tako  čini?           siti  sobom  posuđe.
                   86                                                                                                                                      87
   54   55   56   57   58   59   60   61   62   63   64