Page 63 - Platon - Država
P. 63
— Radeći telesne vežbe i izlažući se drugim napo — Tako je.
rima svakako će prvenstveno imati u vidu volju i više će — A duša onoga kod koga nisu u skladu, bojažljiva
se truditi da probude nju nego telesnu snagu, a i neće je i gruba.
raditi kao i ostali rvači, koji jedu radi snage i naprežu se. — Jeste.
— Sasvim tačno. XVIII. — Ako se, dakle, neko suviše predaje mu
— Znači, dragi moj Glaukone — rekoh ja — da oni zici, onda pušta da ona kroz njegove uši, kao kroz levak,
c koji naređuju da se \ aspitava i pomoću muzike i pomoću uliva u dušu glasove frule i puni je onim sladunjavim,
gimnastike, ne misle time, kao što se to često smatra, da blagim i sentimentalnim melodijama i onda ceo život
jedna ima da služi vaspitanju tela, a druga vaspitanju provede pevajući i oduševljavajući se pesmom; on će,
duše. doduše, ako je sklon odvažnosti u prvi mah omekšati
— Nego kako — upita on. svoju volju kao što se omekšava gvožđe i načiniće nešto
— Meni se čini — rekoh — da se i jedno i drugo korisno od onoga što je bilo neupotrebljivo i kruto. Ali,
zahteva najviše radi duše? b ako produži da svoju volju neprestano ovako omekšava,
— Kako to? onda će se ona rastopiti i razliti, on će je, najzad, sasvim
— Zar ne vidiš kakvo je duševno stanje onih koji ugušiti, svojoj duši, tako reći, odrezati mišiće, a od sebe
se celog svog veka bave samo gimnastikom, a muzičku načiniti „mlitavog borca". 63
stranu vaspitanja sasvim zanemaruju, ili kakvi su oni — Tako je — reče on.
kod kojih je suprotan slučaj? — Ako se, opet, to desi čoveku koji ni po prirodi
— Ο čemu to govoriš? nema volje, onda će to ići još brže. Ako se, opet, desi čo
d — Ο surovosti i tvrdoći u onih prvih, i ο mekoći veku odvažnom, onda slabi njegovu volju i čini je razdraž
i blagosti u drugih. ljivom, tako da on zbog sitnica plane i opet se rashladi:
— Zapazio sam — reče Glaukon — da oni koji se c tada takvi ljudi, umesto da budu odvažni, postaju prznice
bave samo gimnastikom postaju suroviji nego što je to i svađalice, i uvek su neraspoloženi.
potrebno, a oni koji se bave samo muzikom postaju — Sasvim tačno.
mekši nego što je to za njih same dobro. — A šta će biti ako se neko mnogo bavi gimnasti
— Ipak — rekoh ja — u toj surovosti je ona pri kom i dobro se hrani, a pri tom potpuno zanemaruje
rodna žestina koja se, ako dobije ispravno vaspitanje, muziku i filozofiju? Neće li se on u početku osećati veoma
pokazuje kao hrabrost; ali, koja će, ako je prekomerna jak s obzirom na svoje telo, zar neće biti pun samopouz
i usmerena na ono što ne treba, po svoj prilici, postati danja i odvažnosti i neće li biti hrabriji nego što je ra
okrutna i zla. nije bio?
— To je i moje mišljenje — reče on. — Razume se da hoće.
e — A šta ćemo s blagošću? Nije li ona po svojoj pri — A zatim? Ako ne bude radio ništa drugo i ne
rodi prijateljica mudrosti? No ako je veća nego što treba, d bude imao nikakve veze sa Muzama, neće li njegova
ona prelazi u mekuštvo; ako je pak podvrgnemo valjanom težnja za naukom, koju je možda i pomalo imao u duši,
vaspitavanju, načinićemo od onog što je po prirodi dato onda oslabiti, onemeti i oslepiti zato što nije okusio ni
nešto istovremeno blago i sređeno. od istraživanja, ni od razmišljanja, i zato što ona nije pro
— Tako je. buđena, nije hranjena, a osećaji koje prima preko čula
— Pa onda moramo reći da naši čuvari treba da nisu prečišćeni?
imaju obe prirode. 62 — Tako je.
— Moramo to reći. — Mislim da takav čovek postaje neprijatelj logosa
64
— Ali one se moraju uskladiti jedna s drugom? (misologos) i neobrazovan (amousos). Budući nepri-
— Svakako. e jemčiv za razloge, on se ponaša kao neka divlja zver,
411 — Onaj kod koga su njih dve dovedene u sklad, svuda primenjuje silu i grubost, živi u neznanju i glu
ima mudru i hrabru dušu. posti, iza kojih stoje aritmija i neoplemenjenost.
94 95
