Page 62 - Platon - Država
P. 62
zum kaže da dm ne verujemo obe ove stvari, nego ćemo kakvo je to zlo. Pri tom se služio znanjem, a ne ličnim
reći: ako je bio božji sin, onda nije bio srebroljubac, a c iskustvom. 61
ako je bio srebroljubac, onda nije bio božji sin. — Imaš pravo — reče — takav čovek ima bar do
— Ispravno je to što kažeš. Ali šta veliš na ovo, brih izgleda da bude sudija najbolje vrste.
Sokrate? Treba li u našoj državi da bude dobrih lekara? — Još više od toga — rekoh ja — to bi bio dobar
Pretpostavljam da bi u najvećoj meri bili takvi upravo sudija kojeg si ti tražio, jer dobar je onaj čija je duša
d oni kroz čije su ruke prolazili i zdravi i bolesni, i to vi dobra. A onaj ko je strašan i sumnjičav, onaj ko je sam
najvećem broju. A slično tome, dobre sudije bili bi oni počinio mnoge nepravde, misli da je lukav i mudar kad
koji su dolazili u dodir s ljudima najrazličitijih priroda. uzima izgled strašnog i kad se ponaša tako da druge pro-
— Bez sumnje, dobri su i jedni i drugi. Ali, znaš cenjuje kao da su njemu nalik. Ali kad takav pristupa
li na šta ja mislim kad to kažem? dobrim i mudrim ljudima, i kad i ove procenjuje po
— Znaću kad mi budeš rekao. d sopstvenom uzoru, tada izgleda glup, jer i prema njima
— To upravo i nameravam, ali ti si svojim pitanjem pokazuje nepoverljivost i svoje nepoznavanje moralnog
pokrenuo dve različite stvari. zdravlja, imajući samog sebe kao uzor. Ali pošto se ta
— Kako to? kav čovek češće susreće sa rđavim nego sa dobrim lju
— Najbolji lekari bi postali oni koji bi od detinj- dima, on samom sebi, a i drugima, pre izgleda mudar
stva počeli da uče svoju veštinu, koji bi upoznali najveći nego neupućen.
e broj tela u najgorem mogućem stanju, i koji bi sami pro — To je — reče on — ćela istina.
patili sve te bolesti i po prirodi ne bi bili potpuno zdravog XVII. — Dobrog i mudrog sudiju — rekoh — ne treba
tela. Jer, mislim da se telo ne brine za telo, inače, samo tražiti u takvom čoveku, nego u onom koga smo prethodno
ne bi bilo niti bi postalo loše. Ο telu brine duša, koja se opisali. Jer, pokvarenost ne bi mogla upoznati samu sebe
ne može ni ο čemu brinuti ako dopusti da postane, ili ni vrlinu; vrlina je ta koja je sposobna da upozna samu
ako jeste, i sama rđava. ć0 e sebe kao i pokvarenost, prirodno, ako je vremenom do
— To je tačno. bila valjano vaspitanje. Samo takav čovek postaje mudar,
409 — Sudija, prijatelju, duši zapoveda dušom kojoj a rđav čovek nikada.
nikako ne srne biti dopušteno da se od detinjstva razvija — I meni se tako čini.
među rđavim dušama i da sa ovima dolazi u dodir, niti — I lekarsko zanimanje, ο kojem smo govorili, od-
da sama počini nepravde i prođe kroz sva boravišta ne redićeš u našoj državi kao i sudsko: zakonodavstvom.
pravde, da bi koristeći se time mogla po sebi postaviti A oba će se, prema tome, starati samo ο građanima koji
dijagnozu ο nepravdi drugog, kao što se to radi u telesnim 410 su telesno i duševno zdravi; one koji nisu telesno zdravi
bolestima. Sudijina duša ne srne od detinjstva sticati pustiće da umru, a one koji su duševno bolesni i nepo
iskustvo u rđavom delanju, niti ovim sme biti zahvaćena, pravljivi osudiće na smrt.
ako se hoće da ona bude lepa i dobra i da zdravo pro- — Doista, smrt je najbolje što se može postići i za
cenjuje šta je pravedno. Eto zašto dobri mladi ljudi iz one koji su takvi i za državu.
gledaju kao da su naivni i zašto ih nepravični ljudi mogu — Očigledno je — rekoh ja — da mladići, obrazo
b prevariti, utoliko lakše ukoliko oni u sebi samima ne vani onom jednostavnom muzikom koja u njima neguje
maju uzorak zlonamernosti. razboritost, neće imati potrebu za takvim sudstvom.
— Istina je, upravo tako se i dešava. — Tako je.
— Zato je nužno da dobar sudija bude starac, a ne b — A kad ovako odgojen čovek, istovremeno i na
mladić, jer je on tek u kasnijim godinama saznao šta je isti način prima i gimnastičko obrazovanje, onda će sva
nepravičnost. On nepravičnost nije osetio zato što je ona kako moći da postigne da mu lekarska veština ne bude
bila u njegovoj duši, nego se dugo vremena trudio da je potrebna, osim u izuzetnom slučaju, zar ne?
pronađe kod drugih, dakle, u tuđim dušama i da uvidi — I to mi tako izgleda.
92 93
