Page 61 - Platon - Država
P. 61

ο  bogatima  i  onima  koji  se  smatraju  srećnima,  ne  shva­               fiju,  iako  je  jasno  da  gde  god  takva  zaokupljenost  telom
                        timo.                                                                         postoji,  negovanju  i  upražnjavanju  vrline  stvaraju  se
                              —  Kako  to  —  reče  on.                                               teškoće,  jer  ona  uvek  izaziva  strah  od  bolesti,  pa  i  stvar­
                              XV.  —  Kad  se  razboli  tesar  —  rekoh  ja  —  onda  on              nu  telesnu  patnju.
                        traži  od  lekara  lek  koji  će  piti  kako  bi  bolest  izbljuvao,               —   Čini  se  da je  tako  —  reče on.
                         ili  se  iščistio,  a  ponekad  hoće  da  se  oslobodi  bolesti  gore­            —   Zar  ne  možemo  reći  da  je  i  Asklepije  za  to  znao?
                         njem  ili  rezanjem.  Ako  mu  lekar  odredi  dugu  dijetu,  ako             On  je  svoju  lekarsku  veštinu  namenio  onim  slučajevima
                         mu  kaže  da  stavi na  glavu šešir ili nešto  slično  tome,  onda      d     gde  je  bolesnik  po  svojoj  prirodi  zdrav  i  mudro  živi,  ali
                        mu   bolesnik  odgovara  kako  nema  vremena  da  boluje  i                   ga  zadesi  neka  bolest,  pa  je  potrebno  da  je  lekovima  i
                        kako  mu  takav  život,  u  kojem  mora  voditi  računa  ο  bo­               operacijama  odstrani  kako  bi  nastavio  svoj  uobičajeni
                        lesti,  a  zanemariti  predstojeći  posao,  nije  ni  od  kakve               život,  da  ne  bi  naneo  štetu  državi.  Ali  on  nije  imao  na-
                        koristi.  Zatim  kaže  takvom  lekaru  zbogom,  vrati  se  svo­               meru  da  leci  sasvim  bolesne  ljude  i  da  propisima  dijete
                        me  uobičajenom  načinu  života,  ozdravi  i  živi  radeći  svoj              ovde  nešto  oduzme  a  onde  nešto  doda,  kako  bi  im  na  taj
                        posao.  A  ako  telo  nije  sposobno  da  to  podnese,  onda  te­             način  produžio  život  pun  muka  i  omogućio  im  da  rađaju
                        sar  umire  i  rešava  se  svih  briga.                                       decu,  koja  bi,  kako  se  može  očekivati,  bila  ista  takva,
                             —   Ali  takav  čovek,  izgleda,  i  treba  da  se  na  taj              nego  je  smatrao  da  ne  treba  negovati  ljude  koji  nisu  spo-
                        način  služi  lekarskom  veštinom?                                       e    sobni  za  život,  jer  oni  ne  koriste  ni  sebi  samima  ni  dr­
                              —  Zašto?  Zar  zato  što  je  imao  svoj  posao  i  što  mu            žavi.  Zar  nije  tako?
                         ne  bi  koristilo  da  živi  kad  ne  bi  mogao  da  ga  obavlja?                 —   Onda,  ti  tvrdiš  da  je  Asklepije  bio  državnik  —
                              —  Razume   se.                                                         odgovori  on.
                              —  A  za  bogataša  kažemo  da  nema  nikakvog  takvog                       —   Tako  je  —  rekoh.  —  Zar  ne  vidiš  da  su  se  i  nje-
                         posla  da  ne  bi  mogao  živeti  kad  ga  ne  bi  obavljao?            408  gova  deca,  zato  što  je  on  bio  takav,  ponela  pred  Trojom
                              —  Tako  se  bar  misli.                                                kao  hrabri  junaci  i  da  su  obavljala  svoj  lekarski  posao
                              —  Ne  razumeš  —  rekoh  ja  —  zašto  je  Fokilid  go­                onako  kako  ja  kažem?  Zar  se  ne  sećaš  kako  je  Menelaju
                        vorio  da  treba  negovati  vrlinu  kad  se  ima  od  čega  živeti. 56        koga  je  ranio  Pandar
                              —  Mislim  da  je  treba  negovati  još  i  pre  toga.
                              —  Hajde  da  se  ne  prepiremo  oko  istinitosti  Fokili-                      krv  isisao  iz  rane i  stavio  lekove  blage? S7
                         dove  maksime,  nego  da  sebe  poučimo  u  tome  da  li  boga­
                        taš mora da neguje vrlinu  i  da li je život nemoguć za onoga                 Kao  ni  Euripilu,  ni  njemu nisu prepisali  šta  treba  da  pije
                         koji  vrlinu  ne  upražnjava.  Ili,  postavimo  naše  pitanje                ili  da  jede,  jer  su  bili  uvereni  da  su  ti  lekovi  dovoljni  da
                         ovako:  da  li  tesarima  i  drugim  manuelnim  radnicima                    izleče  ljude  koji  su  pre  ranjavanja  bili  zdravi  i  živeli  ured-
                         vaspitavanje  sebe  samih  smeta  u  njihovom  poslu  i  to             b    nim  životom,  i  svakako  im  ne  bi  ništa  škodilo  da  su  onu
                         zbog  pažnje  koju  takvo  samovaspitanje  zahteva  od  uma,                 mešavinu 58  popili.  Naprotiv,  mislili  su  oni  koji  su  po  pri­
                        dok bogataše tako  nešto nikako ne sprečava u sprovođenju                     rodi  bolesni  i  neumereni  da  nemaju  od  svog  života  ništa
                         Fokilidove  maksime?                                                         ni  sami,  niti  kome  drugom  koriste,  pa  lekarska  veština
                              —  Bogami   —  reče  on  —  Fokilidovu  zapovest  naj­                  ne  srne  biti  radi  njih  i  oni  ne  smeju  biti  lečeni  čak  ni
                         više  ometa  preterana  briga  ο  telu,  briga  koja  ide  dalje             onda  kad  su  bogatiji  od  samoga  Mide.
                         od  onoga  što  zahteva  gimnastika.  Takvo  preterano  sta-                      —   I  opisuješ  Asklepijeve  sinove  kao  da  su  to  bili
                         ranje  ο  telu  smeta  i  u  privređivanju,  i  u  ratu,  i  u  miru,        neki  izvanredni  ljudi.
                         kao  i u  državnim  poslovima.                                                    XVI.  —  To  i  zaslužuju.  A  pesnici tragedija i Pindar 59
                              —  A  najviše  smeta  u  sticanju  znanja,  udubljivanju                se  tome  protive;  govore  da  je  Asklepije  Apolonov  sin  i
                         u.  sebe  i u  razmišljanju.  Ta  preterana  briga  ο  telu  je              pričaju  kako  su  ga  novcem  podmitili  da  izleći  jednog  sa-
                         osnova  glavobolje  i  vrtoglavice  za  koje  optužuju  filozo­         c    mrtnika,  i  da  ga  je  zato  ubio  grom.  Nama,  međutim,  ra-
                                                                                                                                                            91
   56   57   58   59   60   61   62   63   64   65   66