Page 142 - Platon - Država
P. 142
smo osnivali državu, svečano govorili: da, naime, niko — Lepo, zaista.
ne može postati dobar čovek ako nema izvanrednu pri — Uzmimo sada po jedan primer za prve i za dru
rodu, ako se još odmah kao dete nije u igri upoznao sa ge da bismo videli kakve su one i da bismo oformili jedan
lepim stvarima i ako se, uopšte, nije vežbao u lepoti. Sa opšti utisak.
kakvim nadmenim držanjem ona sve to gazi i kako uop — To treba da uradimo.
šte ne pita za to sa kakvim zanimanjima dolaze ljudi da se — Želja za jelom, ukoliko je ona potrebna radi
prihvate državnih poslova, nego ih poštuje samo ako kažu b zdravlja i dobrog telesnog stanja, ta želja za jelom i pri-
c da su prijatelji naroda. smokom jeste svakako potrebna želja, je li?
— Da, to je plemenita država! — Mislim da jeste.
— Demokratija bi, dakle, imala to i sve što je tome — Želja za hlebom je očigledno potrebna iz dva
srodno. To je, kao što vidiš, divno državno uređenje, anar razloga: i zato što je njeno zadovoljenje korisno za nas,
hično, šareno, koje svima bez razlike, i jednakima i nejed i zato što je neophodno potrebna za život.
nakima, deli nekakvu jednakost. — Tako je.
— Ti, zaista, iznosiš stvari koje su svima poznate. — A želja za prismakanjem je neophodna zato što
XII. — A sada — nastavih ja — razmotri kakav je u izvesnom smislu koristi: održavanju dobrog stanja tela.
takav čovek sam za sebe! Ili, možda, najpre treba pogle — Da.
dati kako on postaje, onako kao što smo to učinili kod — Međutim, želju koja to prevazilazi, želju za jeli
države? ma probranijim nego što su ona koja smo pomenuli i
— Da. koja se kod mnogih još izmalena može primenjivanjem
— Zar neće biti ovako: mislim da će sin onog šte- kazne i vaspitanja ukloniti, kao i želju koja je štetna po
d diše i oligarhijskog čoveka biti od svoga oca odgajen u c telo, a ne manje štetna za razboritost i umerenost duše,
njegovim navikama, zar ne? zar je nećemo s pravom nazvati izlišnom?
— Naravno. — Mislim da hoćemo, i to s punim pravom.
— Kao i njegov otac, i on će silom obuzdavati po — Zar onda nećemo reći da su te želje rasipne, dok
žude koje u sebi oseća i koje ga gone na trošenje a ne na su one druge štedljive zato što pomažu rad?
sticanje: to su, takozvane, nepotrebne želje. — Tako je.
— Tako je. — Isto ćemo tako reći i za erotičke i za sve Ostale
— Hoćeš li — upitah ga ja sad — da, kako ne želje.
bismo razgovarali tapkajući u mraku, najpre odredimo — Da.
šta su potrebne a šta izlišne želje? — A jesmo li čoveka koji je odan nasladama i ova
— Hoću. kvim željama i kojim izlišne želje upravljaju nazvali tru-
— Potrebnim željama nazivaćemo s pravom one d tom ο kome smo maločas razgovarali, a za onoga kojima
e bez kojih ne bismo mogli biti, kao i one koje nam, kad gospodare neophodne želje rekli da je štediša i oligar-
ih ispunimo, donose koristi, zar ne? Jer nam je ove dve hičan?
vrste želja nametnula sama priroda. Nije li tako? — Tako je.
— Tako je. XIII. — Hajde da sad kažemo kako se od oligarhič-
559 — Onda ćemo za njih s pravom reći da su potrebne. nog čoveka razvija demokratski! Meni se čini da to veći
— Tako je. nom ovako biva.
— Dalje. Kad bismo rekli da su nepotrebne one — Kako?
želje koje bi neko, ako bi se odmalena vežbao, odbio, i — Mladić je, kao što rekosmo, odrastao bez obrazo
koje ljudima, dok ih imaju, ne donose nikakve koristi vanja i, u želji za sticanjem, okusio med trutova i došao
u poslu, dok su neke čak i štetne — zar ne bismo lepo u dodir sa sjajnim i opasnim insektima, koji mogu da mu
rekli? pruže različita uživanja svake vrste i načina, pa je tako,
254
