Page 141 - Platon - Država
P. 141
— Tako je. — Tako se kaže.
— Ovi kasnije ne misle ni na šta drugo do na sti- — A tamo gde je sve dozvoljeno, prirodno je da
canje novaca a ο vrlini se staraju onoliko koliko i siro svako na svoj način podešava svoj život onako kako mu
masi zar ne? se najviše sviđa.
— Naravno. — Tako je.
— Pa kad se ovakvi vladari i ovakvi njihovi poda — Mislim da će u takvoj državi biti različitih ljudi
nici nađu zajedno, bilo na putovanjima ili na nekim dru više no u ma kojoj drugoj.
gim skupovima, u svečanim izaslanstvima, u ratnim poho — Naravno.
dima, na zajedničkoj plovidbi, ili kao drugovi-vojnici, ili — Reklo bi se — nastavih ja — da je ovo državno
i
baš u samoj opasnosti, onda će bogataši dobro znati da uređenje najlepše od svih; kao kakvo šareno odelo prot
cene pomoć siromašnih. Kad se, međutim, siromah koji kano svakojakim cvećem, tako da bi se i ovo državno ure
je često mršav i suncem opaljen nađe u borbi svrstan po đenje, prošarano svakakvim karakterima, pričinjavalo
red bogataša odraslog u hladu i ugojenog od tuđeg mesa, najlepšim, a možda bi ga mnogi ocenili kao najlepše, kao
d kad vidi kako ovaj stenje i kako se teško pokreće, misliš što to rade deca i žene kad posmatraju šarene predmete.
li ti da siromah neće pomisliti kako su se takvi ljudi obo — Tako je.
gatili samo svojim nevaljalstvom, i zar misliš da, kada se — I, srećni moj čoveče, tu možeš tražiti državno
posle siromasi budu nasamo sastali, neće jedan drugom uređenje koje ti je po volji.
e reći: „Ovi naši ljudi nisu nizašto?" — Kako to?
— Pouzdano znam da će tako učiniti — reče on. — Tako što, zbog slobode koja u njoj vlada, ona
— I kao što je boiešljivom telu dovoljan i najmanji sadrži sve vrste državnih uređenja, i izgleda da, ako ho
podsticaj spolja pa da oboli, i kao što se u njemu i bez ćemo da osnujemo državu, a mi to upravo činimo, treba
nekog spoljnjeg uticaja stvori nesklad sam po sebi, tako samo da odemo u demokratsku državu da, kao kad čovek
će i državi, koja je u istom takvom stanju kao to telo, biti ode na pijacu gde se prodaju sva moguća državna ure
dovoljan i najneznatniji povod — pomoć jedne druge oli đenja, tamo potražimo onaj način koji nam se sviđa, i
garhijske države koju je pozvao jedan deo građana, ili ne čim ga izaberemo možemo pristupiti njenom osnivanju.
ke demokratske države koju je pozvao drugi deo građana — Čovek tu zaista ne bi bio u neprilici sa prime-
— i ona će se razboleti i boriti se sama sa sobom, dok će rima.
ponekad, i bez nekog spoljnjeg uzroka, doći do pobune — A to što te niko ne primorava — rekoh — ni da
i unutrašnjeg razdora. vladaš u toj državi, čak i ako si za to sposoban, ni opet
557 — Tako je. da se pokoravaš ako to ne želiš, ni da ratuješ kad drugi
— Demokratska vlada, dakle, nastaje kad siromasi ratuju, ni da, ako ne želiš mir, živiš u miru kad drugi to
pobede, pa jedan deo protivnika pobiju a drugi proteraju, čine, što, opet, ako ti neki zakon brani da vladaš ili su
a sa ostalima ravnomerno podele vladu i građanska pra diš, ti ipak možeš i da vladaš i da sudiš ako ti tako padne
va, i kad se najčešće vlasti u njoj biraju kockom. na pamet: zar to na prvi pogled nije božansko i divno?
— Takav je postanak demokratije — odgovori on — Možda, privremeno.
— pa bilo da je ona uspostavljena oružjem, ili tako što — Dalje. Zar nije divna ona blagost prema osuđe
su se bogataši iz straha povukli. nicima? Zar još nisi video kako u takvom državnom ure
XI. — A kako ti ljudi žive? — nastavih ja. — I ka- đenju ljudi osuđeni na smrt ili izgnanstvo ipak ostaju i
b kvo je, opet, to državno uređenje? Jasno je da će se takav kreću se među ostalima, kao da niko za to ne mari i kao
čovek pokazati kao stvoren za demokratiju. da to niko ne vidi? I zato takav čovek hoda okolo kao
— Jasno je. kakav junak.
— Zar nije jasno i to da će u početku u državi biti — Video sam mnogo takvih.
sve dozvoljeno i da će svuda vladati sloboda i mogućnosti — Pa onda praštanja koja takva država čini, i ta
da svako radi u njoj šta hoće? širokogrudost i preziranje svega onoga što smo mi, kad
252 253
