Page 138 - Platon - Država

VII. — Prvi je nedostatak — rekoh — u onoj od­ — Koje je to zlo?
redbi ο granici prihoda. Jer, zamisli šta bi se desilo ako — To što je nekome dopušteno da proda ćelo svoje
bismo krmanoša na lađi postavljali prema proceni veli­ imanje, a drugi da ga kupovinom stekne. Što posle, kad
čine njegove imovine, a siromahu, čak i kad bi bio sprem­ ga je prodao, sme da živi u državi iako, u stvari, i nije
niji krmanoš, ne bismo dopustili da to bude. njen član: on nije ni trgovac, ni zanatlija, ni konjanik ni
— Jasno je da bi plovidba bila rdava. teško naoružani vojnik: on je, jednostavno, siromah i
beskućnik.
— Ali zar se ne bi dešavalo to isto i u bilo kojem b — Oligarhija je zaista prva država u kojoj se tako
drugom zapovedanju? nešto dešava.
— I ja mislim da bi se dešavalo isto. — Sigurno je da ona to ne sprečava, jer inače ne
-- Osim zapovedanja u državi — rekoh — ili se to bi jedni bili preterano bogati, a drugi potpuno siromašni.
Tako
je.
—
odnosi i na državu? — A sad, pazi ovo: kad je jedan takav čovek, u
— Doista se to na nju ponajviše odnosi — reče — vreme svoga bogatstva, radio na tome da ga potroši, je
jer nema zapovedanja koje bi bilo teže i značajnije. li on tada bio više koristan za državu u onome ο čemu
on
da
li
d — To je, dakle, prva velika greška oligarhije. smo malopre govorili? Misliš državi je bio ni pripadao sloju
gospodar
uistinu
nije
ni
dok
gospodara,
— Tako izgleda. sluga, nego traćitelj svoje imovine?
— Dalje! je li ova greška možda manja? c — Tako je — reče — mislim da nije bio ništa dru­
— Koja? go do traćitelj.
— Što takva država nije jedna, nego mora da budu — Hoćeš li da ο njemu kažemo ovo: kao što je ra­
dve: jedna sastavljena od siromaha, a druga od bogataša; đanje truta u saću bolest košnice, tako je isto i rađanje
obe su na istom prostoru i žive uvek u neprijateljstvu truta u domaćinstvu bolest države?
jedna s drugom. — U svemu je tako, Sokrate — reče on.
— Bogami, ništa manja greška nije ni to. — Ali, Adeimante, nije li bog sve krilate trutove
— Onda sigurno nije dobro ni to što gospodari ta­ načinio bez žaoke, dok je od ovih koji hodaju jedne na­
žaoke,
bez
snabdeo
druge
a
je
strašnim
kve države ne bi mogli nikakav rat voditi. Prvo, zato što činio koji su bež žaoke u starosti završavaju kao žaokama?
Oni
prosjaci,
e bi tada bili prinuđeni da koriste usluge naoružanog mno­ d dok one sa žaokama svi nazivaju nitkovima (kakourgoi).
štva, kojeg bi se više plašili nego samog neprijatelja, a Nije li tako?
opet, ako takve usluge ne bi koristili, morali bi se u sa­
25
moj borbi pokazati kao pravi oligarsi . Drugo, zato što — Živa istina — reče on.
bi bili prinuđeni da za ratovanje troše svoja bogatstva, — Očigledno je, dakle, da se, kad god u državi vidiš
džeparoši,
kriju
i
a to kao ljubitelji novca ne bi činili. prosjake, na tom istom mestu majstori lopovi, i ostalim lo­
skrnave
svim
koji
oni
u
hramove
i
i
— Nije dobro. povlucima.
— Dalje! Da li smatraš da je dobro ono nagomila- — Tako je.
552 vanje poslova koje smo ranije kudili, da se, naime, jedni — Dalje! Zar u oligarhičnim državama ne nailaziš
te isti bave i zemljoradnjom, i trgovinom i da su ujedno na prosjake?
i ratnici? — Osim upravljača tamo su gotovo svi prosjaci.
— To ne, nikako! e — Zar onda nećemo pomisliti — nastavih ja — da
— A sad pazi! Zar nije od svih zala najveće ovo i u njima ima i nitkova opremljenih žaokom koje vlasti
neće li njime oligarhija prva. biti pogođena? pažljivo i silom obuzdavaju?
246 247