Page 139 - Platon - Država
P. 139
— Pomislićemo — reče. — Nema druge tako brze i tako snažne promene —
— I zar onda nećemo reći da ljudi tamo postaju reče on — koja bi častoljubiva mladića načinila pohlep
takvi zbog neobrazovanosti, zbog lošeg vaspitanja, brige nim za novcem.
i državnog uređenja? e — Da li je takav čovek oligarhičan? — upitah ja.
— Reći ćemo, naravno. — Takav se čovek svakako razvio od čoveka sličnog
— To bi, dakle, bila oligarhična država i takvi bi onom uređenju iz koga se razvila oligarhija.
bili njeni nedostaci, a verovatno ih ima i više. — Pogledajmo sada ima li on sličnosti sa oligar
— Sasvim je moguće — reče on. hijom!
553 — Da završimo — rekoh — i sa uređenjem te dr 554 — Pogledajmo.
žave, koju nazivaju oligarhijom i koja svoje upravljače IX. — On liči pre svega na nju po tome što najviše
određuje prema proceni imovine. A onda da razmotrimo ceni novac, zar ne?
čoveka koji odgovara ovome uređenju: da vidimo kako — Da.
on postaje i kakav je kad je već postao. — I po tome što je štedljiv i vredan; što će dopu
— Svakako. stiti samo zadovoljavanje potrebnih požuda; što drugih
VIII. — Zar se timokratski čovek neće preobraziti troškova neće imati i što će ostale požude obuzdavati kao
u oligarhičnog upravo na ovaj način? suvišne.
— Na koji način? — To je tačno.
— Kad timokratski čovek ima sina, ovaj se najpre — On je zapušten — nastavih ja — stvara novac od
ugleda na svog oca i ide njegovim stopama; a zatim kad svega, i samo misli na to kako da ga zgrne, onakav je
b vidi da se ovaj iznenada spotakao ο državu kao ο greben, b kakve svet hvali; zar takav čovek nije sličan takvom
izgubio svoje blago i upropastio samog sebe, i onda, kao državnom uređenju?
vojskovođa, ili sa nekog drugog velikog položaja došao — Meni se svakako čini da jeste — reče on — jer
pred sud, bio napadan od sikofanta i osuđen na smrt, je kod takvog čoveka, kao i kod takve države, novac na
ili na izgnanstvo, ili na gubitak građanskih prava i svoje najvećoj ceni.
imovine... — Po mome mišljenju — rekoh ja — to dolazi otu
— A tako što se dešava — reče on. da što takav čovek nije mario za svoje obrazovanje.
— Kad, dakle, sve to vidi, ο prijatelju, kad sve pre- — Tako je, jer inače ne bi slepca 27 postavio za horo-
trpi i izgubi ono što je imao, on će odmah i častoljubivost vođu i ukazao mu najviše počasti.
c i srčanost glavačke zbaciti sa prestola svoje duše; ponižen — Dobro — rekoh ja. — Ali pogledaj ovo: zar ne
siromaštvom, on će se baciti na sticanje bogatstva, upi- ćemo reći da se u njemu, zbog nedostatka obrazovanja,
njaće se, radeći i štedeći. te će tako prikupiti novac. Zar javljaju trutovske požude, jedne prosjačke a druge lu·
sumnjaš u to da će takav čovek onda požudu i strast za c peške, koje on, brinući se za ostale stvari, silom obuz
sticanjem blaga staviti na presto i, ukrašavajući ih kru dava?
nom, ogrlicama i pripasujući im sablje načiniti ih velikim — Tako je.
kraljem 26 u svojoj duši? — Znaš li onda gde treba gledati ako hoćeš da vidiš
— Verujem da će biti tako. njegove lupeške požude?
d — A razumnost i srčanost staviće — mislim — pred — Gde? — upita on.
noge ovome kralju, jednu s jedne, a drugu s druge strane — Na upravljanje sirotinjskim novcem i, uopšte,
i, pretvarajući ih u robove, primoraće jednu da ne smera tamo gde on ima mnogo mogućnosti da čini nepravdu.
i ne razmišlja ni ο čemu drugom, nego kako će od manje — To je istina.
novaca stvoriti više, a srčanost, opet, da se ne divi i đa — Zar onda već po tome nije jasno da takav čovek
ne ceni ništa osim bogatstva, i da se ne ponosi ničim dru u poslovima u kojima je na glasu kao tobože pravedan
gim nego sticanjem blaga i samo onim što dovodi do bo čovek, obuzdava ostale zle požude u sebi? On nije uveren
gatstva. d da je poštenje bolje, i svoje sklonosti ne stišava lepim re-
248 249
