Page 422 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

guće zagospodariti prirodom pokreta. Ti pokreti i položaji, kao
nešto što je najpostojanije i nepromenljivo u čoveku, kontrolišu
njegov oblik misli i oblik osećanja. Ali čovek nikada ne upotre­
bljava sve položaje i kretnje koje su mu moguće. U skladu sa
njegovom individualnošću, čovek koristi samo određeni broj po­
ložaja i kretnji mogućih za njega. Tako daje pojedinačni reper­
toar čovekovih kretnji i položaja veoma ograničen.
— Karakter kretnji i položaja je u svakoj epohi, kod svake
rase i u svakoj klasi neprikosnoveno povezan sa oblicima misli i
osećanja. Čovek ne može promeniti oblik svojih misli ili oseća­
nja dok ne promeni repertoar svojih položaja i kretnji. Oblici
mišljenja i osećanja mogu se nazivati i položajima i kretnjama
mišljenja i osećanja. Svaki čovek ima određeni konačan broj mi-
slećih i osećajućih kretnji i položaja. Štaviše, položaji kretnji,
mišljenja i osećanja su povezani jedan s drugim u čoveku i on
nikada ne može izaći iz svog repertoara položaja mišljenja i
osećanja dok ne izmeni svoje položaje kretnji. Analiza čoveko­
vih misli i osećanja i proučavanje njegovih funkcija kretanja, po­
stavljeno na određen način, pokazuje da je svaka naša kretnja,
namerna ili nenamerna, nesvestan prelaz iz jednog položaja u
drugi, oba podjednako mehanička.
— Iluzija je reći da su naše kretnje namerne. Svi naši po­
kreti su automatski. Naše misli i osećanja su takođe automatski.
Automatizam misli i osećanja je zasigurno povezan sa automa­
tizmom pokreta. Jedan se ne može menjati bez drugog. Tako,
ako čovek želi da menja automatske misli, tada će se umešati uo­
bičajeni položaji i uobičajeni pokreti u taj novi tok misli tako što
će im prikačinjati stare već naviknute asocijacije.
— U uobičajenim uslovima mi nemamo pojma koliko naše
mišljenje, osećanja i funkcije kretanja zavise jedna od druge, ia­
ko znamo, istovremeno, koliko naša raspoloženja i naša emocio­
nalna stanja zavise od naših pokreta i položaja. Ako čovek
zauzme položaj koji odgovara onome kada je tužan ili indispo­
niran tada će se za kratko vreme tako i osećati. Strah, gađenje,
nemir ili nasuprot tome mirnoća, mogu se stvoriti namernom
promenom položaja. Ali pošto sve čovekove funkcije mišljenja,
osećanja i kretanja imaju konačan repertoar a u stalnoj su inte-