Page 419 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 419

broj tri je biće mašine koja može da prestane da bude mašina ali
     koja nije prestala da to bude. —
         — Može li čovek u jednom trenutku biti prebačen na drugi
     stupanj bića jednim talasom emocija? — upitao je neko.
         — Ne znam, — rekao je G., — opet govorimo različitim je­
     zicima. Talas emocija je nezamenljiv ali on ne može da izmeni
     navike kretanja; on sam za sebe ne može da natera centre na pra­
     vilan rad a koji su celog života pogrešno radili.  Za izmenu i po­
     pravku  ovih  zahteva  potreban  je  specijalan  i  dug  rad.  Zatim
     kažete:  prebačen čovek na drugi nivo bića.  Ali  sa  te tačke gle­
     dišta ČOVEK ne postoji za mene.  Postoji složen mehanizam sa
     nizom složenih delova. 'Talas emocija' se dešava u jednom de-
     lu dok drugi delovi možda nisu uopšte dodirnuti. Nikakva čuda
     nisu moguća u mašini. Već je dovoljno veliko čudo to što mašina
     ima sposobnost izmene. A vi biste hteli da prekršite sve zakone.
         — Šta je sa lupežom na krstu? — upitao je neko od prisut­
     nih. — Ima li nešto u tome ili nema? —
         — To je nešto sasvim drugo, — rekao je G., — oslikava sa­
     svim drugu ideju. Pre svega, to se dogodilo NA KRSTU, to jest,
     u sred užasnih patnji sa kojima običan život nema nikakve veze;
     drugo, bilo je to u trenutku smrti. To se odnosi na ideju čove-
     kovih poslednjih misli i osećanja u trenutku smrti. U životu one
     prolaze,  bivaju  zamenjene  drugim  uobičajenim  mislima.  Ne
     može postojati produženi talas emocije i stoga on ne može da uz­
     digne do izmene bića.
         —  Dalje  morate  shvatiti  da  ne  govorimo o  izuzecima  ili
     slučajnostima koje se mogu ili ne moraju dogoditi,  već o opštim
     principima koji se događaju svakodnevno svima.  Običan čovek,
     čak iako dođe do zaključka da je rad na sebi nezamenljiv — još
     uvek je rob svog tela.  On nije samo rob prepoznatljivih i vidlji­
     vih aktivnosti,  već i onih nevidljivih i neznanih aktivnosti tela,
     koje ga baš i drže u vlasti.  Stoga,  kada čovek odluči da se bori
     za slobodu on, pre svega,  mora da da se bori sa svojim telom.
         —  Sada ću naglasiti samo jedan aspekt funkcionisanja tela
     koji se ne može ni u kom slučaju regulisati.  Do god se ova fun­
     kcija nastavlja na pogrešan način, nikakav rad, ni duhovni ni mo­
     ralni se ne može nastaviti na pravilan način.
   414   415   416   417   418   419   420   421   422   423   424