Page 426 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

gar u vodi nam je uglavnom bio u vidnom polju. On je stajao sa­
vijen napred prema vodi i kada je čuo 'stani' ostao je u tom po­
ložaju. Prošao je minut ili dva i odjednom smo videli kako se
voda u kanalu diže. Neko je možda milju dalje podigao branu da
pusti vodu u mali kanal. Voda se dizala brzo i uskoro dosegla
čoveku do brade. Nismo znali da li čovek u šatoru zna da se vo­
da dizala. Nismo ga mogli zvati, nismo mogli ni glavu okrenu­
ti da vidimo gde je on, nismo mogli gledati jedan drugog, samo
sam mogao čuti svog prijatelja kako diše. Voda se i dalje brzo
dizala i uskoro je prekrila glavu čoveka koji je stajao u njoj. Sa­
mo je jedna ruka bila uzdignuta poduprta dugačkom motkom.
Samo se ta ruka mogla videti. Izgledalo mi je da dugo vremena
prolazi. Najzda smo čuli: 'Dovoljno!' Obojica smo skočili u vo­
du i izvukli našeg prijatelja. Bio je skoro ugušen. —
I mi smo se takođe uskoro uverili da vežba 'stani' nije šala.
Pre svega tražila je da sve vreme budemo na orezu, stalno sprem­
ni da prekinemo ono što smo govorili ili radili; drugo, ponekad
je zahtevala sasvim specijalnu odlučnost i podnošenje.
'Stani' se dešavalo u svako doba dana . Jednom za vreme
čaja, P. koji je sedeo preko puta mene, podigao je čašu vrućeg
čaja do usta i baš je duvao u njega kada se čula zapovest 'stani',
iz druge sobe. P. lice i ruka koja drži čašu su mu bili ispred očiju.
Video sam kako mu lice plavi i kako mu igra mali mišić ispod
oka. Ali, on je držao čašu. Posle je rekao da su ga prsti boleli
samo prvih minuta, osnovna poteškoća kasnije se pojavila sa ru­
kom, koja je bila nezgodno savijena u laktu, to jest, bila je zau­
stavljena na pola pokreta. Dobio je velike plikove po prstima i
dosta dugo su trajali.
Drugi put 'stani' je uhvatilo Z. baš u trenutku kada je udah­
nuo dim cigareta. Kasnije je rekao da ništa neprijatnije nije
doživeo u svom životu. Nije mogao da ispusti dim i sedeo je sa
očima punim suza i dim je polako izlazio iz njegovih usta.
'Stani' je imao ogromni uticaj na naš život, na razumeva-
nje našeg rada i na naš stav prema njemu. Pre svega, stav prema
'stani' je pokazivao sa nesumnjivom sigurnošću kakav je bio stav
svakog pojedinca prema radu. Ljudi koji su pokušavali da izbe-
gavaju rad izbegavali su i 'stani'. Oni ili nisu čuli zapovest ili su
govorili da se ona nije odnosila direktno na njih. Ili su uvek bi-