Page 418 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

di na sebi, može da učini u određenom stadijumu svog rada je
da se povinuje. On sam, ne može ništa.
— Više od svega mu je potreban stalni nadzor i posmatra-
nje. On sam sebe ne može STALNO posmatrati. Osim toga su
mu potrebna određena pravila koja mora ispuniti, pre svega,
određena vrsta samo-sećanja koja mu pomaže u borbi sa navika­
ma. On ne može sve to sam. U životu je sve uvek uređeno pre­
više udobno da bi čovek radio. U školi, čovek se nade među
drugim ljudima koje mje sam izabrao i sa kojima je možda teško
živeti i raditi, i to obično u neudobnim i nenaviknutim okolno­
stima. To stvara napetost među njima. Ta napetost je nezamen-
ljiva jer se baš pomoću nje postepeno bruse njegove oštre ivice.
— Rad na centru kretanja se jedino pravilno može organi-
zovati u školama. Kao što sam već rekao, nezavistan, pogrešan
ili automatski rad centra kretanja osujećuje drugim centrima pot­
poru i oni nenamerao slede centar kretanja. Često se, da bi se
drugi centri natjerali na nov način rada, počinje sa centrom kre­
tanja; to znači sa telom. Telom koje je lenjo, automatsko i puno
glupih navika koje zaustavljaju bilo kakvu vrstu rada. —
—Ali postoje teorije, — rekao je neko od nas, — da bi čovek
trebalo da razvije duhovnu i moralnu stranu svoje prirode i da
ako postigne rezultate u tom pravcu neće biti prepreka što se tiče
tela. Je li to moguće ili mje? —
— I jeste i nije, — rekao je G. — cela je stvar u »ako bi«.
Ako bi čovek postigao savršenstvo moralne i duhovne prirode
bez ograničenja od strane tela, ono se ne bi mešalo u dalja dosti­
gnuća. Međutim, nažalost to se nikada ne događa jer se telo
umeša još na prvom koraku, svojom automatičnošću, svom ro­
bovanju navikama i uglavnom svojim pogrešnim funkcionisa-
njem. Ako bi napredak na duhovnom i moralnom planu, bez
mešanja tela bio teoretski moguć, onda bi to bilo samo u slučaju
idealnog funkcionisanja tela. A ko može da kaže da njegovo te­
lo funkcioniše idealno?
— Osim toga postoji mala varka u rečima 'moralno' i 'du­
hovno'. Već sam dovoljno objašnjavao da kada govorimo o
MAŠINAMA ne možemo početi sa njihovom 'moralnošću' i
'duhovnošću', već sa njihovom mehaničnošću i zakonima koji
vladaju tom mehaničnošću. Biće čoveka broj jedan, broj dva i