Page 416 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

svakom slučaju dati su nam neki opšti predlozi koji su nam, mi­
slio sam, mogli biti putokaz kasnije.
Sve ideje do kojih smo do tada došli, dovele su nas do ce-
log niza pitanja vezanih za praktičnu realizaciju rada na sebi, i
prirodno, izazvali su mnoge razgovore među članovima grupe.
G. je uvek učestvovao u tim razgovorima i objašnjavao ra­
zličite aspekte organizacija škola.
— Škole su neophodne, — rekao je jednom prilikom, — pre
svega zbog složenosti čovekove organizacije. Čovek nije sposo­
ban da PAZI na CELOG SEBE, to jest, na sve svoje različite
strane. Samo škola to može, metodi škole, školska disciplina —
čovek je previše lenj, on će mnogo toga uraditi bez pravog in­
tenziteta, ili neće uraditi ništa misleći da nešto čini; on će
upotrebiti intenzitet na nešto čemu nije potreban a propustiće tre­
nutke kada je intenzitet neophodan. Tada se čuva; on se plaši da
čini bilo šta neprijatno. On nikada neće postići potreban inten­
zitet sam od sebe. Ako ste posmatrali sebe na pravilan način
složićete se samnom. Ako čovek postavi sebi zadatak on ubrzo
postaje popustljiv prema sebi. On pokušava da izvrši svoj zada­
tak na najlakši mogući način. To nije rad. U radu se računaju sa­
mo IZUZETNI NAPORI, a to znači, iznad običnih, iznad
potrebnih; obični napori se ne računaju. —
— Šta se misli pod izuzetnim naporima? — upitao je neko.
— To znači, napor koji je veći od potrebnog da bi se posti­
gao postavljeni cilj, — rekao je G. — Zamislite da sam hodao
ceo dan i da sam veoma umoran. Vreme je loše, hladno je i kiša
pada. Uveče stižem kući. Hodao sam možda dvadeset i pet mi­
lja. Večera je u kući; toplo je i prijatno. Ali, umesto da sednem
za večeru, ja izlazim napolje i odlučujem da hodam još dve mi­
lje i potom se vratim kući. To bi bio izuzetan napor. Dok sam
se vraćao kući to je bio samo napor i to se ne računa. Vraćao sam
se kući, hladnoća, glad, kiša, — sve me je to teralo da hodam.
U drugom slučaju ja hodam zbog toga što sam tako odlučio. Ova­
kav izuzetan napor postaje još teži kada to nije moja odluka već
kada moram da se povinujem učitelju koji u neočekivanom tre­
nutku traži od mene da učinim svež napor kada sam ja odlučio
da je za taj dan gotovo sa naporima.