Page 27 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

IV. Откриће Теслиног калема и

трансформатора

Неко време сам се потпуно предао уживању замишљајући машине и

измишљајући нове форме. Био сам духовно срећан, тако срећан као никада у животу.
Идеје су непрекидно навирале и једино сам имао потешкоће да их брзо шчепам.
Делови апаратуре коју сам замислио били су за мене потпуно стварни и опипљиви у
сваком детаљу, до најмање бразготине и знака хабања. Уживао сам да замишљам како
мотори стално раде, јер су тако у мојој машти представљали још фасцинантнији
призор. Када се природна склоност изроди у пасионирану жељу, човек напредује ка
своме циљу чизмама од седам миља. За време краће од два месеца разрадио сам
готово све типове мотора и модификације система који се данас везују за моје име.
Вероватно је то провиђење било, што су потребе егзистенције командовале да се
привремено заустави ова исцрпљујућа активност ума. Стигао сам у Будимпешту
подстакнут непотпуним извештајем о телефонском предузећу у које сам дошао и
иронијом судбине, морао сам да прихватим плаћено место цртача у Централном
телеграфском уреду при угарској влади, са платом коју — дозволићете ми — нећу
открити. На срећу, убрзо се за мене заинтересовао виши инспектор и после тога сам се
запослио на пројектима, прорачунима и проценама везаним за нове инсталације, све
док није почела да ради телефонска централа о којој сам ја водио бригу. Радећи тамо
стекао сам знање и практично искуство које ми је било најдрагоценије, а само
запослење ми је пружало широке могућности да користим своје изумитељске
способности. Поправио сам неке апарате у Централној станици, и усавршио
телефонски понављач или појачало који никада нисам патентирао нити објавио, али
би ми и данас то служило на част. У знак признања за моју ефикасну помоћ,
организатор подухвата господин Пушкаш (Puskas), после завршетка свога посла у
Будимпешти, понудио ми је место у Паризу, које сам радо прихватио.

Никада нећу заборавити снажан утисак који је тај чаробни град оставио на
мене. Неколико дана по доласку, тумарао сам улицама, потпуно збуњен новим
призорима. Било је много привлачних и неодољивих ствари, али авај, плату сам
потрошио чим сам је примио. Када ме је господин Пушкаш упитао како се сналазим у
новој средини, описао сам тачно ситуацију рекавши: “Последњих двадесет и девет
дана у месецу је најтеже.“ Живео сам врло напорно, што би се данас могло назвати на
“рузвелтовски начин“ . Свакога јутра, без обзира на то какво је време било, одлазио
бих од Булевара ст. Марсел, где сам становао, до купатила на Сени, загњурио бих се у
воду, испливао двадесет седам кругова а онда ходао један сат да стигнем до Ајврија
(Ivry), где се налазила фабрика компаније. Ту бих око пола осам доручковао онако

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 24