Page 22 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

сам да сазнам што више о тој чудесној сили. Жудео сам за експериментима, за
истраживањима, и предао сам се судбини тешка срца.

Управо када сам се припремао за дуго путовање кући примио сам вест да отац
жели да идем у лов. Био је то чудан захтев, с обзиром на то да је он увек био против ове
врсте спорта. Али неколико дана касније дознао сам да у нашем крају хара колера и
искористивши прилику, вратио сам се у Госпић, не обазирући се на жеље својих
родитеља. Невероватно је колико су људи мало знали о узроцима овог зла које се
појављивало у земљи сваких петнаест до двадесет година. Веровали су да се
смртоносни узрочници преносе ваздухом и испуњавају га оштрим мирисима и димом.
У међувремену су људи пили загађену воду и масовно умирали. Разболео сам се од те
страшне болести првог дана по повратку и мада сам преживљавао кризе, девет месеци
сам био везан за постељу, готово непокретан. Сва моја животна енергија је била
потпуно исцрпена и по други пут сам се нашао на самрти. У једном од самртних
тренутака, за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек
памтим његово бледо лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом.
Рекох му: ”Можда бих могао да се опоравим, ако ми допустиш да студирам технику.”
”Ићи ћеш у најбољу техничку школу на свету”, одговорио ми је свечано, а знао сам да
тако и мисли. Велики терет ми је пао са срца, али олакшање би стигло прекасно да не
беше једног чудотворног лека, који се добијао дугим кувањем једне посебне врсте
пасуља. На огромно запрепашћење свих, вратио сам се у живот, као други Лазар. Отац
је упорно захтевао да проведем годину дана у кретању на чистом ваздуху што сам
нерадо прихватио. Највећи део времена сам лутао планинама натоварен ловачком
опремом и завежљајем књига. Овај додир са природом ми је освежио и душу и тело.
Размишљао сам, планирао и започео многе идеје које су по правилу биле варљиве.
Моја визија је била јасна, али сам принципе познавао врло ограничено. У једном од
својих изума намеравао сам да пошаљем писма и пакете преко мора кроз цеви
положене на дно у сферним посудама које би могле да издрже хидраулички притисак.
Пумпна станица која је требало да потискује воду кроз цев била је тачно прорачуната
и нацртана и све остале појединости су биле детаљно разрађене. Пропуст је само био у
једном безначајном детаљу, који није имао утицаја, а којим нисам хтео да се бавим.
Претпоставио сам произвољну брзину воде, и то велику, и на своје задовољство дошао
до запањујуће успешне направе доказане непогрешивим прорачунима. Даља
размишљања о отпору протицању воде кроз цев ипак су ме навела да овај изум
обелоданим.

Мој други пројекат је био да конструишем прстен око екватора, који би наравно
слободно плутао, а његово окретање кочиле би силе реакције и тиме омогућавале
путовање брзином од хиљаду миља на сат, што је железницом било неизводиво.
Читалац ће се насмејати. План је био тешко изводив, признаћу, али ни близу тако лош
као што је био план познатог њујоршког професора који је желео да упумпава ваздух
из врућих зона у умерене зоне, потпуно заборављајући на чињеницу да је Бог већ
створио гигантску машину у ту сврху.

Према једном другом пројекту, много важнијем и привлачнијем, требало би да
се добије снага из ротационе енергије земаљских тела. Открио сам да су предмети на
површини Земље захваљујући дневној ротацији Земљине кугле наизменично ношени

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 19