Page 30 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

укрцам за Њујорк и са остатком својих ствари, неколико песама и чланака које сам
написао и са завежљајем прорачуна који су се односили на решења нерешивог
интеграла и на моју летећу машину. Током пута највећи део времена сам проводио на
крми брода, вребајући могућност да некога спасем из водене гробнице, не
помишљајући ни најмање на опасност. Касније када сам попримио нешто од
практичног америчког духа, тресао сам се од саме помисли и дивио се својој ранијој
лудости.

Желео бих да могу да опишем своје прве утиске из ове земље. Читао сам у
арапским причама како добри духови одводе људе у некакву земљу снова да тамо
доживе чаробне пустоловине. Мој случај је био управо обрнут. Из света снова мене су
духови одвели у свет стварности. Оно што сам за собом оставио било је прекрасно,
надахнуто уметношћу и фасцинантно у сваком погледу; а оно што сам овде угледао
било је механизовано, грубо и одбојно. Неки крупан полицајац махао је палицом која
ми се учинила великом као цепаница. Учтиво сам му се обратио, молећи га да ми
покаже пут. ”Шест блокова наниже, а онда лево”, одговорио је, гледајући ме убилачки.
“Зар је ово Америка?“, упитао сам се болно изненађен. “ Ова земља заостаје читав век
за Европом у цивилизацији. ” Када сам 1889. отпутовао у иностранство из Америке -
пет година после мог доласка, уверио сам се да је Америка више од сто година испред
Европе и до данас се ништа није догодило, што би изменило моје мишљење.

Сусрет с Едисоном био је значајан догађај у мом животу. Задивио ме је тај
изузетан човек који је тако много постигао, без правовременог образовања и научног
искуства. Ја сам учио десетине језика, проучавао књижевност и уметност, а најбоље
године свога живота провео сам по библиотекама, читајући све што би ми дошло до
руке, од Њутнових (Newton) Принципа до романа Пола де Кока (Рaul de Косk) и осетио
сам да сам улудо протраћио највећи део свога живота. Међутим, убрзо сам схватио да
је то било најбоље што сам могао да урадим. У периоду од неколико недеља, задобио
сам Едисоново поверење. Ево како се то догодило.

На пароброду “ Орегон”, најбржем путничком пароброду у то време, покварила
су се оба погона за осветљење и пловидба је одложена. Како је конструкција изнад
главне палубе постављена после инсталирања ових машина, било је немогуће да се оне
уклоне из бродског трупа. Ова озбиљна неприлика много је бринула Едисона.
Предвече сам понео неопходне инструменте и отишао на брод, на коме сам остао целе
ноћи. Динамо-машине, које су биле у лошем стању, претрпеле су више кратких спојева
и имале више прекида, али сам ја уз помоћ посаде успео да их оспособим. У пет часова
ујутру, идући Петом авенијом на путу за радионицу, срео сам Едисона у друштву
Бечeлора и још неколико људи који су се враћали кућама на починак. “Гле нашег
Парижанина како ноћу шета наоколо, примети он. Када сам му рекао да долазим са
пароброда ”Орегон” и да сам на њему оправио обе машине за осветљење, он ме је
погледао и продужио без иједне речи. Али пошто се мало удаљио, до мене је допирала
његова опаска: ”Бечелоре, ово је ђаволски добар човек.“ Отада сам имао пуну слободу
у вођењу послова. Скоро годину дана моје редовно радно време било је од 10.30 пре
подне до 5 часова наредног јутра, без иједног дана паузе. Едисон ми је једном рекао: “
Међу својим асистентима имао сам много правих радника, али ви сте их све
надмашили.“ У том периоду сам израдио нацрт за двадесет четири различита типа

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 27