Page 23 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

транслаторно у смеру Земљиног кретања и супротно њему. Због овога се јавља
промена, која би могла да се искористи на најједноставнији начин да се добије
покретачка снага у сваком насељеном делу света. Не могу да пронађем речи којима
бих исказао своје разочарање када сам касније схватио да сам у шкрипцу као и
Архимед, који је узалудно тражио тачку ослонца у свемиру.

По завршетку распуста, послали су ме на Политехничку школу у Грац у
Штајерској, коју је мој отац изабрао као једну од најстаријих школа и оних које су
уживале највећи углед. Био је то тренутак који сам жељно очекивао и почео сам своје
студије под добрим покровитељством и чврсто решен да успем. Моје претходно
школовање је било изнад просека, захваљујући очевом подучавању и пруженим
могућностима. Научио сам неколико језика и користио се књигама из неколико
библиотека сакупљајући из њих мање-више корисне информације. А онда сам црви
пут могао да изаберем предмете који су ми се допадали и нисам више морао да се
гњавим са слободним цртањем. Одлучио сам да изненадим своје родитеље и током
целе прве године устајао сам свакога дана у три ујутру и радио цео дан до једанаест
сати ноћу, недељом и празником. Пошто је већина мојих колега студената схватала
ствари олако, природно је да су моји резултати надмашили остале. У току те године
положио сам девет испита и професори су сматрали да заслужујем оцене више од
најбољих. Наоружан њиховим ласкавим сведочанствима, отишао сам кући на кратак
одмор, очекујући тријумф, али ме је увредило то што је мој отац сматрао неважним ове
тешко стечене почасти. То је готово убило моју амбицију; али касније када је отац
умро, потресло ме је када сам нашао завежљај писама, која су му моји професори
писали предлажући му да ме испише са факултета, уколико неће да се убијем
прекомерним радом. Касније сам се углавном посветио студијама физике, механике и
математике, проводећи слободно време у библиотеци. Имао сам праву манију да
завршим све што сам започео, што ми је врло често задавало муке. Једном приликом,
почео сам да читам Волтера, и када сам схватио да постоји приближно сто ситно
штампаних великих томова, које је овај монструм написао, испијајући седамдесет и
две шољице црне кафе на дан, ухватио ме је очај. Морао сам тај посао да завршим, али
када сам одложио и последњу књигу, био сам веома срећан и рекао себи: “Никад
више.”

Моје истицање на првој години донело ми је наклоност и пријатељство
неколико професора. Међу њима су били професор Рогнер (Rogner) који је предавао
аритметику и геометрију, професор Пешл (Poeschl), који је држао катедру за теоретску
и експерименталну физику и доктор Але (Аllé) који је предавао интегрални рачун и
специјализовао се за диференцијалне једначине. Овај научник је био најбриљантнији
предавач кога сам икада слушао. Он се нарочито заинтересовао за моје напредовање и
честo би остајао у слушаоници сат или два дуже, задавајући ми да решим тешке
задатке, у чему сам ја уживао. Њему сам објаснио летећу машину коју сам замислио,
не као изум из маште, већ као изум заснован на темељним научним принципима који
се могу остварити применом моје турбине и брзо подарити свету. Оба професора, и
Рогнер и Пешл били су радознали људи. Први се изражавао на необичан начин, сваки
пут када би проговарао била је то галама после које је следила дуга збуњујућа пауза.
Професор Пешл је био методичан и савршено темељан Немац. Имао је огромна

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 20