Page 24 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

стопала и руке као медвеђе шапе, али је све своје експерименте изводио тако вешто,
прецизно као часовник, без грешке.

На другој години студија добили смо Грамов (Gramme) динамо из Париза који
је имао пљоснате магнете у облику потковице и жицом намотану арматуру са
комутатором. По прикључењу су се показивали различити струјни ефекти. Док је
професор Петл изводио експерименте, пуштајући машину да ради као мотор, четкице
су правиле проблеме производећи јаке варнице и ја сам запазио да би можда било
могуће покретати мотор без четкица. Али он је рекао да то није могуће и указао ми је
почаст тако што је одржао предавање о тој теми, и закључујући на крају је рекао:
”Можда ће господин Тесла да уради велике ствари, али му сигурно неће успети да
уради ово. То би било исто као када би се једна константна привлачна сила као што је
гравитација преобратила у ротациону. То је perpetuum mobile, немогућа идеја.“ Али
инстинкт је нешто што превазилази знање. Ми несумњиво имамо финија нервна
влакна, која нам омогућавају да осетимо истину тамо где су логичко закључивање или
било који свесни умни напор узалудни. Неко време сам се колебао, импресиониран
професоровим ауторитетом, али убрзо сам схватио да сам у праву и прихватио сам се
овог задатка, са свим жаром и бескрајним младалачким самопоуздањем.

Почео сам тако што сам прво у својој глави замислио машину једносмерне
струје пуштајући је да ради и мењајући ток струје у арматури. Онда бих замислио
алтернатор и истраживао процесе који се слично одвијају. У следећем кораку бих
замислио системе који се састоје од мотора и генератора и повезивао их на различите
начине. Слике које сам замишљао мени су биле сасвим стварне и опипљиве. Остатак
мога школовања у Грацу је прошао у интензивним али узалудним напорима ове врсте
и скоро сам дошао до закључка да је овај проблем нерешив. Године 1880. отишао сам у
Праг, у Чехословачку, да удовољим очевој жељи да своје образовање завршим на
тамошњем универзитету. У том граду сам направио одлучујући напредак, тако што сам
одвојио комутатор од машине и проучавао овај феномен из новог угла, али још увек
без резултата. Следеће године, изненада сам променио свој поглед на живот. Схватио
сам да моји родитељи подносе огромну жртву због мене и решио сам да их ослободим
тог терета. Талас телефоније који је захватио Америку управо је стигао на европски
континент и такав систем је требало да буде инсталисан у Будимпешти, у Мађарској.
Била је то идеална прилика, утолико пре што је један пријатељ наше породице био на
челу тог подухвата. Тада сам претрпео потпуни слом нерава који сам већ раније
споменуо. Оно кроз шта сам ја прошао у том периоду болести, просто је невероватно.
Имао сам увек изванредан вид и слух. Јасно сам могао да разаберем предмете у
даљини онда када други нису могли да виде ни њихове обрисе. У детињству сам успео
неколико пута да спасем од пожара куће суседа тако што сам чуо оно тихо пуцкетање
које њима није ометало сан и дозвао помоћ.

Године 1899, када сам прешао четрдесету годину и своје експерименте изводио
у Колораду, био сам у стању да савршено јасно чујем прасак громова на удaљености од
550 миља. Граница слушне моћи мојих младих асистената једва је прелазила 150
миља. То значи да је моје чуло слуха било тринаест пута осетљивије од њиховог, мада
сам у то време, тако рећи, био глув као топ у поређењу са оштрином слуха коју сам
имао у доба нервне напетости. У Будимпешти сам могао да чујем откуцаје часовника,

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 21