Page 31 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

стандардних машина с кратким језгром и стандардних конструкција за замену старих
типова машина. Директор одељења ми је обећао педесет хиљада долара када завршим
овај посао, али се показало да је то била неслана шала. Та чињеница ме је болно
погодила и поднео сам оставку.

Одмах затим обратили су ми се неки пословни људи с предлогом да се под
мојим именом оснује компанија за израду лучних лампи, што сам ја прихватио. Најзад
се пружила прилика да радим на своме мотору. Али, када сам о томе започео разговор
са својим новим колегама, они су ми рекли: ”Не, нама је потребна лучна лампа. Не
занима нас та ваша наизменична струја ” Систем лучне расвете усавршио сам 1886.
године и он је прихваћен као систем јавног и фабричког осветлења, а ја сам био
слободан, без икаквих других награда, осим лепо исписане потврде о власништву
деонице, хипотетичке вредности. Затим је наступио период борбе у новој средини
којој нисам био вичан, али је на крају уследио успех и априла 1887. године основано је
“Теслино електрично друштво “ са лабораторијом и одговарајућим инструментима.
Мотори које сам направио били су управо онакви какве сам претходно замислио.
Нисам ни покушавао да усавршим конструкцију, већ сам само репродуковао слике
онакве какве су ми се јављале у машти и рад мотора је увек био онакав какав сам и
очекивао.

Почетком 1888. године склопио cам са компанијом Вестингхаус (Westinghouse
Соmраny) уговор за производњу својих мотора на велико. Али, требало је савладати
још многе потешкоће. Мој систем се заснивао на коришћењу струја ниских
фреквенција, а стручњаци у Вестингхаусу прихватили су 133 периоде уз напомену да се
овим обезбеђују предности у трансформацији. Они нису хтели да напусте стандардне
облике својих машина, па сам своје напоре морао да усредсредим на прилагођење
свога мотора овим условима. Следеће што се тражило, била је производња
монофазног мотора који може да ради на овој фреквенцији, а то није било нимало
лако.

Крајем 1889. године, како моје услуге у Питсбургу више нису биле неопходне,
вратио сам се у Њујорк и поново приступио експерименталном раду у једној
лабораторији у улици Гранд где сам одмах почео да конструишем високофреквентне
машине. Проблеми конструисања у овом неистраженом пољу су били нови и сасвим
специфични и наилазио сам на много тешкоћа. Одбацио сам индукторски тип јер сам
се бојао да он неће дати синусне таласе који су тако важни за резонантна дејства. Да
тога није било, уштедео бих себи велики труд. Друга обесхрабрујућа одлика
високофреквентног алтернатора била је, изгледа, променљивост брзине која је
претила да озбиљно ограничи његову употребу. Већ за време својих демонстрација
пред члановима Америчког института за електроинжењере приметио сам да се
неколико пута губило прилагођењe, па је требало преподешавати апарате јер још
нисам био пронашао начин који сам много касније открио, да остварим машину
сталне брзине која под разним оптерећењима мења брзину за само део једног обрта.

Било је пожељно из многих других разлога изумети једноставнију направу за
производњу електричних осцилација. Године 1856. лорд Келвин (Lord Kelvin)
изложио је своју теорију о пражњењу кондензатора, али ово значајно откриће уопште

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 28