Page 28 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

како то чине дрвосече а онда бих, жељно чекајући време ручка, крцкао лешнике за
директора радова господина Чарлса Бечелора (Charles Batchellor), који је био
Едисонов присни пријатељ и његов помоћник. Ту сам упознао неколицину
Американаца, који су ме заволели због моје вештине у игрању билијара. Овим људима
сам објаснио свој изум и један од њих, господин Д. Канингем (D. Cunningham),
пословођа машинског одељења, понудио је да оснује деоничарско друштво. Предлог
ми се чинио крајње смешним. Нисам о томе знао ништа, осим да је то начин на који
раде Американци. Ништа није испало од тога и ја сам следећих неколико месеци
морао да путујем из места у место по Француској и Немачкој и да ”лечим болести “
електричних централа. На повратку у Париз, предао сам једном од чиновника
компаније, господину Ро (Rau), план за усавршавање динама и пружена ми је
прилика. Мој успех је био потпун и одушевљени директори су ми чинили привилегију
да усавршим аутоматске регулаторе, који су били много тражени. Убрзо после тога
настале су неке потешкоће у електрани која је подигнута на новој железничкој
станици у Стразбуру. Инсталације су биле неисправне и баш у току свечаног отварања,
којем је присуствовао и стари цар Виљем I (William I), велики део зида се срушио, због
кратког споја. Немачка влада је одбила да преузме постројење а француска компанија
се суочила са озбиљним губитком. Захваљујући мом знању немачког језика и стеченом
искуству, поверен ми је тежак задатак да размрсим ситуацију и ја сам почетком 1883.
отишао у Стразбур да обавим тај посао.

Неки догађаји из тога града су оставили неизбрисив траг у мом сећању. Чудном
игром случаја, известан број људи који ће касније постати славни, живео је тамо у то
време. Касније у животу, имао сам обичај да кажем: “Бактерија славе је постојала у том
старом граду. Други су се инфицирали али ја сам се извукао!“ Био сам заокупљен
даноноћно практичним радом, кореспонденцијом и састанцима са званичницима али
чим сам био у могућности, отпочео сам конструкцију једноставног мотора у машинској
радионици прекопута железничке станице, пошто сам са собом из Париза донео
нешто материјала у ту сврху. Завршетак експеримента је ипак одложен до лета исте
године, када сам коначно имао задовољство да видим ротацију проузроковану
наизменичним струјама различите фазе без клизног контакта или комутатора,
како сам то замислио годину дана раније. Било је то посебно задовољство али није
могло да се пореди са делиријумом радости које је дошло после првог открића.

Међу мојим новим пријатељима био је бивши градоначелник, господин Бозен
(Bauzin) кога сам ја већ донекле упознао са овим и осталим својим изумима и чију сам
помоћ настојао да придобијем. Он ми је заиста био одан и мој пројекат је понудио
неколицини богаташа, али на моје разочарање, није било одзива. Он је желео да ми
помогне на сваки начин а приближавање првог јула 1919. подсећа ме на облик
”помоћи" коју сам добио од тог шармантног господина, која није финансијска али коју
због тога ништа мање не ценим. Године 1870. када су Немци окупирали земљу,
господин Бозен је закопао велику залиху ”St. Estèphe” из 1801. и дошао је до закључка
да не познаје ниједну особу која би више заслужила да попије то пиће од мене. Ово је,
могу да кажем, један од незаборавних догађаја којих се сећам. Мој пријатељ ме је
упорно пожуривао да се што пре вратим у Париз и тамо затражим помоћ. Једва сам
чекао да то учиним, али су се мој посао и преговори отегли због разноразних малих

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 25