Page 11 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Књиге сам волео највише. Мој отац је имао велику библиотеку и кад год сам
могао, покушавао сам да задовољим своју страст за читањем. Отац ми то није
дозвољавао и побеснео би када би ме ухватио на делу. Када би приметио да потајно
читам, скривао би од мене свеће. Није желео да кварим очи. Али ја сам добављао лој,
правио фитиље, изливао танке штапове лојаница, и сваке ноћи док су остали спавали,
пошто бих запушио све кључаонице и пукотине, читао бих све до зоре када је мајка већ
започињала свој мукотрпни дневни посао. Једном приликом сам наишао на роман
под насловом ”Abafi” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике
(Josika). Ово дело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вежбам
самосавлађивање. У почетку се моја решеност топила као априлски снег, али сам
убрзо савладао своју слабост и осетио задовољство као никад до тада да радим оно што
хоћу. Временом је та напорна духовна вежба постала моја друга природа. У почетку
сам морао да потискујем своје жеље, међутим, постепено су жеља и воља постајале
једно. Неколико година после оваквог овладавања умним, моралним и физичким
способностима, потпуно сам загосподарио собом, тако да сам се поигравао страстима
које би уништиле и неке много снажније људе. У одређеном узрасту обузела ме је
манија коцкања, што је моје родитеље веома бринуло. Картање је за мене
представљало ужитак над ужицима. Мој отац који је водио узоран живот, није могао
да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца коме сам се одао. Био
сам јако одлучан али нисам добро расуђивао. Говорио сам оцу: ”Ја могу да прекинем
кад год хоћу али вреди ли се одрећи нечега што не бих мењао за све рајске радости.“
Отац је, за разлику од моје мајке, често давао одушка својој срџби и свом презиру.
Мајка је разумела мушку природу и знала је да човек може да се спасе само властитом
вољом. Сећам се, једно поподне, кад сам изгубио сав новац и страсно жудео за игром,
она је дошла к мени са свежњем новчаница и рекла ми: ”Иди и забављај се! Што брже
изгубиш све што имамо, то боље. Знам да ће те то проћи.“ Била је у праву. Тога трена
сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача. И не
само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао тако да није остао ни траг од
жеље за њом. Отад сам према свакој коцки равнодушан, као према чачкању зуба.

Касније сам претерано пушио и довео своје здравље у опасност. Али, онда се
моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку
наклоност према пушењу. Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док
нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио сваког јутра.
Одмах сам прекинуо, мада ми, признајем, то није било нимало лако. На тај начин сам
контролисао и зауздавао све навике и страсти и не само што сам тако сачувао живот
већ сам извукао огромно задовољство из онога што би већина људи сматрала
лишавањем и жртвом.

После завршених студија на Политехничком институту и универзитету доживео
сам потпуни нервни слом и за време тог свог боловања запазио сам многе необичне и
невероватне појаве.

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 8