Page 13 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

присилног спутавања. Истина је да су нам потребни стимулуси да бисмо најбоље
радили под садашњим животним условима, као и то да морамо да будемо умерени и
контролишемо своје апетите и склоности у сваком погледу. То је управо оно што
радим већ дуги низ година, успевајући да останем млад и духом и телом. Апстиненција
није била увек по моме укусу, али пријатна искуства која сада стичем моја су велика
награда. Само у нади да ћу некога преобратити својим поукама и уверењима,
подсетићу на једно или два од њих.

Пре извесног времена сам се враћао у свој хотел. Била је оштра хладна ноћ, тло
клизаво, а у близини није било таксија. Пола блока иза мене ишао је неки човек који
је исто као ја једва чекао да стигне у заклон. Одједном су ми ноге полетеле у ваздух,
истог тренутка блеснуло ми је у глави, нерви су реаговали, мишићи су се згрчили.
Окренуо сам се за сто осамдесет степени и дочекао се на руке. Наставих да ходам као
да се ништа није догодило, када ме странац сустиже. “Колико Вам је година?“, упитао
је, испитивачки ме посматрајући. ”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?“
“Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.” Месец дана пре
него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као
и обично прегледао. Гледао ме је запрепашћено јер сам са лакоћом читао најситнија
слова са приличне удаљености. Када сам му рекао да имам више од шездесет година
остао је без даха, запрепашћен. Моји пријатељи врло често примете да ми одело стоји
као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још
пре 35 година а које се од тада нису промениле. За све то време моја тежина се није
променила ни за фунту.

У вези са тим могу да испричам једну смешну причу. Једне зимске вечери 1885.
године господин Едисон (Thomas Edison), Едвард Џонсон (Edvard Н. Jonson),
председник Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор (Batchelor),
управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији
где су се налазиле канцеларије компаније. Неко је предложио да један другоме
погађамо тежину и мене су наговорили да први ”станем на вагу“. Едисон ме је свуда
опипао и рекао: “Тесла је до у унцу тежак 152 фунте” и тачно је погодио. Имао сам без
одеће 142 фунте, што сам до данас задржао. Шапнуо сам господину Џонсону: “Како је
могуће да је Едисон готово тачно погодио моју тежину?” “Па” , рекао је тихим гласом,
”рећи ћу вам у поверењу али не смете никоме да кажете. Он је дуго времена радио у
Чикагу у кланици где је свакодневно мерио на хиљаде свиња. Ето зато!“ Мој пријатељ,
поштовани Чонси (Сhancey М. Depew) ми је говорио о Енглезу коме је испричао једну
од својих оригиналних анегдота и који га је слушао са збуњеним изразом на лицу, али
се тек годину дана касније смејао. Ја искрено признајем да ми је требало дуже од
годину дана да правилно схватим Џонсонову шалу.

Моје здравствено стање је добро једноставно зато што сам живео опрезно и
умерено и можда је најневероватнија ствар да сам три пута у својој младости био
препуштен болести, безнадно физички разорен и напуштен од лекара. Штавише, из
незнања и безбрижности западао сам у разне тешкоће, опасности и неприлике из
којих сам се извукао помоћу чаролије. Давио сам се десетак пута; готово су ме живог
скували и једва сам избегао да ме не спале. Био сам жив закопан, изгубљен и смрзнут.
За длаку сам избегао бесним псима и дивљим свињама и другим дивљим

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 10