Page 9 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

стању да брзо разрадим и дотерам замисао, а да ништа не додирнем. А када постигнем
такав степен усавршености свога изума да не видим нигде никакав недостатак, онда
му дајем конкретан облик, коначни производ мога ума. Редовно моја направа ради
онако како сам и замислио и резултат експеримента је управо онакав какав сам
планирао да буде. За двадесет година није било ниједног изузетка. А зашто би и било
другачије? Инжењерство, електротехничко и машинско дају позитивне резултате.
Једва да постоји нешто што не може математички да се представи и чији учинак не
може да се израчуна или чији резултати не могу да се изразе унапред, на основу
расположивих теоријских и практичних података. Спровођење првобитне идеје у дело
како се данас ради, по моме мишљењу није ништа друго до расипање енергије, новца и
времена.

Моја младалачка невоља имала је, међутим, другу компензацију. Непрестано
умно напрезање развило је моју моћ опажања и омогућило ми да откријем једну веома
значајну истину. Приметио сам да је појави слика у мојој машти увек претходила
стварна визија догађаја под чудним и углавном врло изузетним околностима и ја сам
сваки пут био приморан да одредим изворни подстицај. После извесног времена тај
напор је постао готово аутоматски и стекао сам велику способност да повежем узрок и
последицу. Ускоро сам, на своје изненађење, постао свестан да је свака моја мисао
наметнута спољним утиском. Не само то, већ је све што сам радио било на сличан
начин подстакнуто. Временом ми је постало савршено јасно да сам био само аутомат
обдарен могућношћу кретања, који одговара надражајима чула и према томе се
понаша и мисли. Практични резултат тога је вештина телеаутоматике која је до сада
практикована, само на несавршен начин. Њене потенцијалне могућности ће се
међутим коначно показати. Ја већ годинама планирам аутомат који ће сам себе
контролисати и верујем да може да се направи такав механизам који ће се понашати
разумно до извесне границе и који ће направити револуцију у многим комерцијалним
и индустријским областима.

Било ми је дванаестак година када сам успео снагом воље да одагнам слику из
своје маште али никада нисам могао да контролишем блеске светлости на које сам већ
скренуо пажњу. Они су вероватно моје најчудније и необјашњиво искуство. Обично су
се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло
усхићен. Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима.
Уместо да се смањује, њихов интензитет је временом постајао све јачи и чини се да је
достигао свој максимум када сам имао око двадесет и пет година. Када сам боравио у
Паризу 1883. године, један угледни француски фабрикант ме је позвао у лов, и ја сам
прихватио његов позив. Дуго сам био везан за фабрику и свеж ваздух ме је дивно
окрепио. Вративши се у град тe вечери имао сам осећај да ми мозак гори. Видео сам
светлост у којој као да је било мало Сунце и целу ноћ сам провео стављајући хладне
облоге на своју измучену главу. Коначно су се учесталост и снага блескова смањиле
али је требало дуже од три недеље да се потпуно смире. Када ми је други пут био
упућен позив одговор је био изричито НЕ!

Ови светлосни феномени се још увек с времена на време јављају, као онда када
ми сине нова идеја са мноштвом својих могућности, али они нису више тако
узбудљиви, пошто су релативно слаби. Када затворим очи, ја неизбежно прво видим

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 6